Још нисам ушла у треће доба

Бела девојка црног гласа – како су својевремено назвали Наду Павловић, више није девојка, али тај „црни глас” остао је непромењен. У клубу „Башта”, вечерас ће се придружити обележавању 98. рођендана џеза и са својим оркестром извести оно по чему је знају бројни поштоваоци – џез стандарде и по неки евергрин.

Певачица која медијски баш и није била претерано експонирана, добар део каријере провела је у иностранству и данас каже да је богатија за успомене које носи из времена када је наступала по клубовима у којима је упознала велика имена светске џез сцене. Попут једне Арете Френклин, Џозефине Бејкер, али и Шарла Азнавура које је упознала у Београду.

– Језик музике је универзалан. Добро смо се разумели. Били су то тако једноставни, скромни људи. Лепо је што сам све то доживела, што сам срела све те велике звезде – прича Нада Павловић, певачица која је у свет музике закорачила као дете када је на некада веома популарној манифестацији „Микрофон је ваш” са 12 година отпевала песму „Где си душо, где си рано” и – победила.

– Била сам дете из малог града. Штрчала сам по таленту који сам имала. Хтела сам да будем глумица која и пева, желела сам да наступам у мјузиклу, а та жеља ми се никада није остварила. Глумила сам у основној школи и маштала да ће ме неко открити као глумицу – прича наша саговорница, присећајући се времена када је уписала средњу музичку школу у Нишу и Приштини и времена када је открила џез.

Нада Павловић признаје да никада није била амбициозна нити неки велики каријериста:

– Увек сам радила оно што волим. Музику сам волела и уз њу сам остала. Из моје генерације годинама уназад никога нисам чула да пева. Не знам због чега је то тако. Ја и даље певам, по београдским клубовима углавном, понекад скокнем у иностранство. Тужно је једино што само од тога и живим. Имала сам, додуше, избор да будем нека богата певачица у пензији на западу. Ја сам изабрала овај пут и не кајем се. Имала сам и породицу, децу. А како су деца расла све сам више била посвећена послу. Сада сам му посвећена у потпуности. Још нисам ушла у треће доба.

Већ 15 година има бенд који је по свом укусу саставила. Састав се зове једноставно – „Нада Павловић бенд” и осим ње чине га пијаниста Душко Јовановић, контрабасиста и саксофониста Предраг Ревишин, Милош Радоњић, тромбониста, и њено двоје деце – син Александар Јаковљевић, бубањ, и ћерка Кристина Јаковљевић, други вокал.

– Радимо у континуитету, некада смо мање, некада више запослени. Паре су никакве, али и даље нас држи љубав. У том бенду су и моја деца, па му то дође као неки мали породични бенд. Њих двоје су музички школовани за то, а ја неке високе џез школе немам. У моје време таквих школа није ни било. Али, била сам у друштву великих џезера. Радим, трајем и то ми је најјача особина – каже певачица која је својевремено наступала и са џез оркестром Дјука Елингтона, а са Чиком Коријом дочекала зору уз музику.

Пре неколико година отпевала је песму „Узми или остави” са „Фламингосима”, бендом који чине глумац Маринко Маџгаљ и ТВ водитељ Огњен Амиџић, и тако мало „ушетала” у другачији музички жанр од онога по којем је знају бројни поштоваоци.

– Они су ме одабрали за ту своју причу, а ја знатижељна каква јесам пристала. Волим све жанрове и то је био један диван излет. Приближила сам се младима – каже Нада Павловић која са својим бендом три пута недељно наступа по београдским клубовима, а те наступе назива концертима.

– Ти моји наступи јесу концерти. На сваком од њих буде по две стотине људи тако да сам задовољна када избројим колико их буде током месеца. Волим блиски контакт са публиком која уме да препозна колико су моје емоције искрене. То је оно што ми даје снагу да радим то што радим. Глас ми је исте боје као на почетку каријере, а то је једино још имала Ела Фицџералд. Глас се, наиме, временом мења – каже Нада Павловић.

Колико кошта уметност

– Нажалост, познато је да је џез најјефтинији. Неки моћници или власници одређених клубова заволели су џез. За много мало пара доведу звучна имена џез сцене. Тога нема нигде у свету. Можда се чини да је џез сцена сада јача. Ја не мислим тако. Сада је то, напросто, тренд. Рад мојих колега и мене сада је напросто обезвређен. И, од тога не може да се живи. Многе колеге паралелно са свиркама по клубовима баве се још нечим. А ја ћу, ма колико била плаћена, наставити да се бавим овим послом – каже Нада Павловић.

Заобиђена пречица до Бродвеја

– Не стигох до Бродвеја. А имала сам пречицу. Мој избор је пао на неке личне приоритете. Да наступам у неком домаћем мјузиклу нисам се ни трудила. Када сам се вратила са свих својих путешествија било је касно за то. У мјузиклу се пева, игра и тај посао морате на време да почнете да радите. Код нас има добрих мјузикла и знам колико је тај посао тежак – каже Нада Павловић.