Атини хитно потребан новац

Од нашег дописника

Атина –Министар финансија Јанис Варуфакис сматра да је четворомесечно продужавање програма финансијске помоћи допринело томе да се лагано враћа поверење у банкарски систем и да је, вероватно због тога, за два дана, на депозите враћено 700 милиона евра. То је, међутим, само мали део од оних 20 милијарди које су од децембра повучене са штедње.

Варуфакис ипак признаје да је ситуација у којој се налази Грчка врло тешка јер има проблема са обавезама које доспевају. Реч је о 1,6 милијарди које у марту треба платити ММФ-у и још седам милијарди по основу облигација у наредна два месеца.

На опрезност упозорава и гувернер Грчке националне банке који, такође, указује на опасност погоршавања финансијске ситуације имајући у виду све оне обавезе и нерешене проблеме који су остали још од претходног споразума са повериоцима. Јанис Стурнарас у свом годишњем извештају подвлачи да мере које је зацртала нова влада, нажалост, у многим сегментима немају довољно услова да се и развију. По његовом мишљењу, важно је да постоји јединствен, усаглашен програм, који ће се ослањати, пре свега, на развој производног потенцијала, то јест основна инвестирања на рачун структурних реформи.

„Мали позитивни економски показатељи из претходног периода изгубили су своју динамику јер су се губици претходне владе на крају 2014. показали безнадежним, пре свега због неизвесности у којој се земља нашла. Међутим, 2015. може да донесе мањи привредни раст”, каже Стурнарас који је на место гувернера, после интервенције Адониса Самараса, дошао са позиције министра финансија, где је био изложен општем незадовољству због политике мера штедње које је заговарао. Стурнарас подвлачи да грчки банкарски систем остаје јак, али да брину проблеми са отплатом кредита.

Потврда о проблемима стиже и од званичног представника за штампу који каже да има проблема са ликвидношћу, али да је влада то знала и да трага за решењем ситуације, у чему Атина, како је рекао, рачуна и на договор са партнерима.

„У току је разматрање законодавних мера које би по хитном поступку омогућиле прилив новца у државну благајну”, каже Гаврил Сакеларидис, избегавајући да помене наслеђену рупу у буџету која је само у јануару преко милијарду и по евра, и од тада расте. Тврди да проблема са платама и пензијама неће бити, нити поскупљења или недостатка најосновнијих производа.

„Имамо више варијанти које разматрамо, свесни смо својих обавеза и нема разлога за било какву забринутост наших партнера”, изјавио је овдашњим медијима Сакеларидис.

Немачки министар финансија, међутим, уочи сутрашњег гласања у немачком парламенту упозорио је да споразум о продужењу помоћи може да буде повучен уколико Грчка не буде испуњавала своје обавезе. Волфганг Шојбле каже да министар Варуфакис својим новим изјавама о потреби отписивања дуга, али и сумњама у способност Атине да измири своје дужничке обавезе јавно тестира стрпљење међународних поверилаца и доводи у сумњу њихову солидарност.

Оно на чему међународни повериоци од почетка инсистирају јесте наплата пореза јер сматрају да управо тај сегмент може да обезбеди знатна средства и Атини помогне да измирује своје обавезе. То је оно на шта тренутно рачуна и Ципрасова влада, која жури са законским актима који ће омогућити наплату пореза, нарочито од најбогатијег слоја становништва, и стати на пут сивој економији и корупцији.

Тренутно су грађани и правна лица држави дужни 76 милијарди евра. Реч је о неплаћеном порезу који датира од почетка кризе, од 2009, али има и много случајева неизмирених обавеза старих преко деценију. Држава тражи да јој се одмах уплати бар девет милијарди, чиме би били решени многи проблеми у наредна четири месеца, колико траје и продужени споразум помоћи.

Међутим, Грцима је плаћање пореза још неприхватљива обавеза. Многи као да се држе оне старе традиције још из периода Османске империје, када се неплаћање пореза сматрало знаком – патриотизма.