Суторина квари односе БиХ и Црне Горе

Од нашег дописника

Сарајево – Потписивање уговора о граници између БиХ и Црне Горе, који је припремљен пре четири месеца, заустављено је након што је у одређеним интелектуалним али и политичким круговима у Сарајеву покренута кампања да се Суторина код Херцег Новог, која је по том уговору део црногорске територије, врати у састав БиХ. Заговорници те идеје позивају се на историјске, географске и политичке факте, тврдећи да је Црна Гора „након Другог светског рата противправно административно присвојила Суторину и сада би је морала вратити БиХ”. Њихов кључни аргумент је да су границе утврђене Берлинским конгресом из 1878. године, које је признало и Председништво Авноја, па зато најављују и могућност спора пред Међународним судом правде у Хагу.

На проблематизовање питања статуса Суторине званична Подгорица је реаговала оштро, јер је за њу разграничење и утврђивање државне границе „завршена прича”, па се „само очекује брзо потписивање уговора о граници”. Председник Црне Горе Филип Вујановић раније је поручио да је „Суторина заувек део Црне Горе” и да његова земља о томе „неће никада преговарати” нити ће „прихватити арбитражу и Међународни суд правде”. Он је претходно због Суторине одложио постављење амбасадора Црне Горе у Сарајеву.

Заговорници „присаједињења” дела црногорске обале БиХ, пак, тврде да „неће Суторину тако лако препустити Црногорцима”, иако унутар БиХ нема јединственог става о томе. Показала је то пре два дана и јавна расправа у Сарајеву која је организована поводом резолуције посланика СДП-а Дениса Бећировића који тражи да парламент БиХ „прогласи неприхватљивим и по БиХ штетним уговор о граници са Црном Гором”.

Учесници расправе (представници институција БиХ, академске заједнице и цивилног друштва Федерације БиХ), која је завршена на ивици инцидента, изнели су потпуно опречна мишљења о статусу Суторине која, чини се, све више заоштрава односе између БиХ и Црне Горе.

„Политички гледано, с аспекта интереса државе, никада није баш паметно дирати питање граница, али ако постоји аргументација морате је узети у обзир, поготово када је реч о озбиљној аргументацији”, рекао је Жељко Комшић из Уставноправне комисије Представничког дома БиХ која је организовала јавну расправу о Суторини.

Заменик председавајућег Комисије за државну границу БиХ Жељко Обрадовић, пак, тврди да Суторина припада Црној Гори и да је отварање питања њеног статуса било апсолутно непотребно. „То је један авантуризам који није прихватљив и који штети БиХ.” Обрадовић подсећа да су активности утврђивања границе кренуле још 2001. године, док је Црна Гора била у саставу СРЈ, и да су трајале све до краја прошле године, и да се комисија приликом одлучивања апсолутно придржавала Дејтонског мировног споразума и мишљења Бадинтерове комисије, према којима је Суторина у власништву Црне Горе.

„Све републике бивше Југославије прихватиле су мишљење Бадинтерове комисије”, каже он и наглашава да комисије БиХ и Црне Горе за утврђивање границе „никада Суторину нису идентификовале као проблем”.

Са мишљењем покретача кампање за враћање Суторине у састав БиХ, који не признају ни авнојевске границе ни мишљење Бадинтерове комисије и за које би „предаја” Суторине Црној Гори била „чин велеиздаје”, не слажу се много правни стручњаци, али ни политичари јер сматрају да  би се „овим случајем могли угрозити односи две земље, па и европски пут БиХ”.

„Отварањем овог питања отвара се Пандорина кутија, јер је Суторина у књигама Црне Горе, као што је Велики и Мали Шкољ у књигама БиХ, а не у књигама Хрватске. Тренутно имамо голуба у руци, али можемо завршити са орлом над главом или на грани”, изјавио је још актуелни министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија.

Предлог уговора о државној граници између две земље, који је усаглашен и који је Савет министара БиХ утврдио у марту прошле године, дефинисао је да „Суторина трајно остаје у саставу Црне Горе”.