Фебруарске дилеме

Овај најкраћи месец се увек претвори у нешто дуго, као гладна година. Сви смо задужени, и држава и грађани, само што ниједна светска институција не похвали грађане за напор који чине, као што је ММФ похвалио нашу владу. Владу, у којој су министри и овог месеца били воштане фигуре у позадини канцелара на свакој конференцији за штампу, и са интересовањем слушали оно што су малопре одлучили. Канцелар је говорио уместо њих, уместо Скупштине, уместо своје партије, а посебно уместо грађана, који су махом у тој партији. Партијска дисциплина већине грађана углавном им не дозвољава другачије мишљење од оног које им канцелар сервира. Ако ли се ко дрзне, Бабић, Мартиновић, Бечић и остала братија задужена за дисциплиновање опозиције скачу му за врат причама о злочинима из класичне старине од пре три године.

Фебруар се истопио са надама „Железаре” у Смедереву. Али, не мари, ту је план Б и читава абецеда планова потом, док некоме не утрапимо паре да купи „Железару”.

Плате и пензије су скраћене, али се троши. Кад су Срби били циције? Додуше, не као на Западу, као у Немачкој, где и најсиромашнији Шваба има за кобасице, пиво и фудбал. Ми једва да имамо за пиво, али имамо Пинк као духовну храну и пиће, па уживајте у разним аудицијама и не јављајте се на аудицију за нормалан живот.

И цео овај месец сам се свађао са својим другарима и колегама око канцеларове спољне политике. Мислим да је у реду што је ишао у Загреб, што води миротворну политику, што имамо пуно пријатеља и на истоку и на западу... Хајде једном да пробамо и то, можда успе. Можда Србија неће бити узрочник трећег светског рата, који је све ближи. Па, зар Дачић не мири нашу браћу Русе с њиховом браћом Украјинцима!? Зар, заједно са ОЕБС-ом нисмо фактор мира у Европи. Само још да уђемо у њу. Толико дубоко, да нам нема повратка.

Неки „озбиљни” аналитичари из Вашингтона предвиђају пропаст Европске уније, што може човек да поверује, али такође предвиђају за Србију „украјински сценарио” који се пише у Москви. А шта ћемо ако је то истина, и ако нема Броза да опет каже историјско „не”, а Тома оживи оно о руској губернији усред Балкана!? Ништа, да се спремимо, што су урадили неки четници у редовима проруских снага у Украјини. Спремне су и неке усташе у редовима украјинске војске. Додуше, за туђи дом.

Тако стешњени између истока и запада, сањамо југ (грчки пркос) и север (норвешки стандард). Тешко да ће моћи оба. Али, ми смо небески народ, надлетећeмо све четири стране света.

Драгутин Минић Карло

----------------------------------------------

АФОРИЗМИ

*Криминал је једина област у којој јавни сектор још увек има предност над приватном иницијативом.

*Нема више оних који мисле супротно од власти. Нико не зна шта власт мисли.

*Ко неће сам да приђе владајућима, биће приведен.

*Пошто нису могли да нас униште санкцијама и бомбардовањем, дошли су на идеју да саветују нашу владу.

*Све више људи долази у туристичке агенције са само једном жељом: што даље одавде!

*Има решења и за Железару: у старо гвожђе!

*У Србији највећи профит остварују непрофитне организације.

*Мрзиоци Србије долазе код нас с предубеђењем, а одлазе врло задовољни оним што су видели.

*Боље се живи него раније. У 19. веку становници нису имали ни мобилну телефонију, ни телевизију, а многи ни струју.

*А кад ће неки политичар да клекне и тражи опроштај од свог народа?!

*И ја да се нешто питам, никад не бих одговарао.

*Постоје и нискобуџетне државе. Србија је једна од њих.

*Дошло је такво време да сви хоће да студирају код приватника, а раде код државе.

*Та странка се бори за породичне вредности. Запошљава родбину својих чланова.

*Нема цензуре. То је све што имам да кажем на ову тему.

*Сви живе исто. Сиромашнији гладују, а богати држе дијете.

Александар Чотрић