Februarske dileme

Ovaj najkraći mesec se uvek pretvori u nešto dugo, kao gladna godina. Svi smo zaduženi, i država i građani, samo što nijedna svetska institucija ne pohvali građane za napor koji čine, kao što je MMF pohvalio našu vladu. Vladu, u kojoj su ministri i ovog meseca bili voštane figure u pozadini kancelara na svakoj konferenciji za štampu, i sa interesovanjem slušali ono što su malopre odlučili. Kancelar je govorio umesto njih, umesto Skupštine, umesto svoje partije, a posebno umesto građana, koji su mahom u toj partiji. Partijska disciplina većine građana uglavnom im ne dozvoljava drugačije mišljenje od onog koje im kancelar servira. Ako li se ko drzne, Babić, Martinović, Bečić i ostala bratija zadužena za disciplinovanje opozicije skaču mu za vrat pričama o zločinima iz klasične starine od pre tri godine.

Februar se istopio sa nadama „Železare” u Smederevu. Ali, ne mari, tu je plan B i čitava abeceda planova potom, dok nekome ne utrapimo pare da kupi „Železaru”.

Plate i penzije su skraćene, ali se troši. Kad su Srbi bili cicije? Doduše, ne kao na Zapadu, kao u Nemačkoj, gde i najsiromašniji Švaba ima za kobasice, pivo i fudbal. Mi jedva da imamo za pivo, ali imamo Pink kao duhovnu hranu i piće, pa uživajte u raznim audicijama i ne javljajte se na audiciju za normalan život.

I ceo ovaj mesec sam se svađao sa svojim drugarima i kolegama oko kancelarove spoljne politike. Mislim da je u redu što je išao u Zagreb, što vodi mirotvornu politiku, što imamo puno prijatelja i na istoku i na zapadu... Hajde jednom da probamo i to, možda uspe. Možda Srbija neće biti uzročnik trećeg svetskog rata, koji je sve bliži. Pa, zar Dačić ne miri našu braću Ruse s njihovom braćom Ukrajincima!? Zar, zajedno sa OEBS-om nismo faktor mira u Evropi. Samo još da uđemo u nju. Toliko duboko, da nam nema povratka.

Neki „ozbiljni” analitičari iz Vašingtona predviđaju propast Evropske unije, što može čovek da poveruje, ali takođe predviđaju za Srbiju „ukrajinski scenario” koji se piše u Moskvi. A šta ćemo ako je to istina, i ako nema Broza da opet kaže istorijsko „ne”, a Toma oživi ono o ruskoj guberniji usred Balkana!? Ništa, da se spremimo, što su uradili neki četnici u redovima proruskih snaga u Ukrajini. Spremne su i neke ustaše u redovima ukrajinske vojske. Doduše, za tuđi dom.

Tako stešnjeni između istoka i zapada, sanjamo jug (grčki prkos) i sever (norveški standard). Teško da će moći oba. Ali, mi smo nebeski narod, nadletećemo sve četiri strane sveta.

Dragutin Minić Karlo

----------------------------------------------

AFORIZMI

*Kriminal je jedina oblast u kojoj javni sektor još uvek ima prednost nad privatnom inicijativom.

*Nema više onih koji misle suprotno od vlasti. Niko ne zna šta vlast misli.

*Ko neće sam da priđe vladajućima, biće priveden.

*Pošto nisu mogli da nas unište sankcijama i bombardovanjem, došli su na ideju da savetuju našu vladu.

*Sve više ljudi dolazi u turističke agencije sa samo jednom željom: što dalje odavde!

*Ima rešenja i za Železaru: u staro gvožđe!

*U Srbiji najveći profit ostvaruju neprofitne organizacije.

*Mrzioci Srbije dolaze kod nas s predubeđenjem, a odlaze vrlo zadovoljni onim što su videli.

*Bolje se živi nego ranije. U 19. veku stanovnici nisu imali ni mobilnu telefoniju, ni televiziju, a mnogi ni struju.

*A kad će neki političar da klekne i traži oproštaj od svog naroda?!

*I ja da se nešto pitam, nikad ne bih odgovarao.

*Postoje i niskobudžetne države. Srbija je jedna od njih.

*Došlo je takvo vreme da svi hoće da studiraju kod privatnika, a rade kod države.

*Ta stranka se bori za porodične vrednosti. Zapošljava rodbinu svojih članova.

*Nema cenzure. To je sve što imam da kažem na ovu temu.

*Svi žive isto. Siromašniji gladuju, a bogati drže dijete.

Aleksandar Čotrić