Асирске таблице финансирају калифат

У месецима пре него што ће прошлог јуна преузети контролу над другим највећим ирачким градом Мосулом, милитанти Исламске државе (ИД) активно су прикупљали новац за успостављање калифата попут оног из 7. века.

Кампања ИД обезбеђивала је новац од нафте, отмица и продаје антиквитета, док су на територијама под својом контролом исламисти приходовали од „заштите” власника великог и малог бизниса, радњи, бензинских пумпи и генератора или пореза које морају да плаћају хришћани, Јазиди и припадници других мањина. Систематско и добро организовано самофинансирање ускоро је од Исламске државе створило најбогатију терористичку организацију у историји која је по неким проценама прошлу годину завршила са суфицитом 100–200 милиона долара.

Док ваздушни удари савезника само половично заустављају џихадисте Абу Бакра ел Багдадија, свет је коначно решен да удари на финансијске темеље Исламске државе. Савет безбедности УН прихватио је прошле недеље руски предлог обавезујуће резолуције којом се забрањују куповине нафте од ИД и Нусра фронта блиског Ал Каиди, а чланице се позивају да не исплаћују новац отмичарима. Забрањује се трговина антиквитетима пореклом из Сирије и Ирака.

Нема сумње да ИД највеће приходе остварује продајући локалним трговцима нафту са изворишта које контролише по Ираку и Сирији. Процењује се да је почетком 2015. група имала приступ на пет нафтних поља у Ираку, од којих свако има 40–70 бушотина. ИД на пољима у Сирији и оних са севера Ирака према различитим проценама производи 50.000–60.000 барела дневно од којих је убирао око два милиона долара, али се падом цене нафте приход смањио.

УН су у новембру нафтне приходе ИД процениле на 840.000 до 1,6 милиона долара дневно. Сматра се да се за око 25.000 барела дневно лако добије 1,2 милиона долара, чак уз дисконтне цене 25–50 долара по барелу.

Исламска држава је, супротно поједностављеној представи о групи нихилистичких екстремиста, веома успешно и софистицирано организовао црно тржиште нафте. Створила је разгранату мрежу посредника у суседним земљама а неки канали воде и до ирачких државних нафтних компанија.

Нафтни конвоји посредника морају да плаћају рекет на многобројним контролним пунктовима. Цистерна од 30.000 литара прави чак 4.000 долара чистог профита од само једне туре. Истовремено, исламисти нуде додатне попусте како би ојачали везе са локалним сунитским бедуинским племенима, а трговце охрабрују да праве резерве, што је знак да нису сигурни да нафтна поља неће постати циљ коалиционих бомбардовања.

Бизнис посебно цвета дуж границе са Турском, где је по цени 150.000–200.000 долара подигнуто на десетине малих приватних рафинерија које дневно могу да прераде 150.000–300.000 барела нафте Исламске државе. Каирски „Ал Ахрам” пише да су турска тржишта кључна, што Анкара енергично демантује.

Поред локалног становништва и земаља региона, купци ове јевтиније нафте изгледа да су и неке европске земље. Израелски извори наводе да је почетком септембра амбасадорка ЕУ у Ираку тврдила да „неколико земаља ЕУ купује нафту од Исламске државе”, не наводећи њихова имена.

Зна се да ИД сем од продаје нафте до новца долази исплатама откупнине за отете странце или Ирачане, наплатом рекета, шверцом антиквитета и ретких метала, продајом жита.

Један високи званичник америчког министарства трговине, задужен за тероризам и финансијске обавештајне делатности, процењује да су исламисти за првих десет месеци 2014. од откупнина киднапованих зарадили око 20 милиона долара. Вашингтон одбија исплате, али тврди се да су владе у Паризу, Риму и Мадриду преко посредника исплатиле милионске суме за слободу својих отетих држављана.

Установљено је да се сиријски и ирачки артефакти непроцењиве вредности појављују на црним тржиштима уметнина по свету. Унеско процењује да је уметничко благо вредно стотине милиона долара покрадено по Сирији. Само са археолошког налазишта Ал Набук, у планинама западно од Дамаска, продајом антиквитета старих и до 8.000 година исламисти су приходовали 36 милиона долара.

Са искуством стеченим по Сирији почели су да капиталишу одмах после заузимања Мосула у ирачкој провинцији Ниниви. Контрола над готово 2.000 од 12.000 регистрованих археолошких сајтова по Ираку додатно је омогућавала исплате страних бораца и куповину оружја.

Месопотамија, земља „између две реке”, Тигра и Еуфрата, била је колевка сумерске цивилизације која је око 3100. године старе ере свету подарила најстарију познату врсту писма. Ризнице Ниниве и Вавилона брзо су постале мета организованих криминалних група и ИД. Три миленијума старе асирске таблице из палате краља Ашурнасирпала Другог у Калу пронађене су недавно у Европи. Неке су, ради лакше продаје, исечене на мање комаде.

ИД контролише и велики део ирачке производње жита. УН су у октобру процениле да земља коју држе даје чак 40 одсто ирачке годишње производње. Као и у Сирији, исламисти нису дирали државне службенике који се баве житом, раднике који управљају силосима и млиновима у земљи која је својевремено изградила успешан систем субвенционисања расподеле хране.

Сасушивање прихода ИД неће бити нимало лак задатак који подразумева комбинацију обавештајних података и силе. Посебна сарадња очекује се од Турске којој савезници из НАТО-а замерају да није довољно активна у пресецању шверцерских канала на југу земље.