Три сценарија за расплет кризе

Опстанак Владе Србије у садашњем саставу, њена реконструкција која би подразумевала подршку неке од опозиционих странака мањинској влади или пад владе и расписивање превремених парламентарних избора, три су могућа начина за решавaње кризе власти у Србији, односно блокаде рада владе и Скупштине, до које је дошло због неслагања у владајућој коалицији око питања европских интеграција Србије и судбине Косова и Метохије. Како сада ствари стоје, опција превремених избора је, изгледа, најреалнија.

Варијанта опстанка кабинета Војислава Коштунице у садашњем саставу, макар се она „прекрстила” и у „техничку владу”, како за „Политику” тврди извор из владе, тренутно је мало вероватна.

– О прављењу некакве техничке владе нема ни говора. То, једноставно, није опција, јер бисмо опет дошли у ситуацију да се међусобно прегласавамо и само би било питање тренутка када бисмо поново дошли у сличну ситуацију. А евентуални договор између Коштунице и Бориса Тадића је у домену теорије – каже саговорник „Политике” који је желео да остане анониман.

Ни могућност да нека од опозиционих странака, најпре Српска радикална странка или Социјалистичка партија Србије, подрже мањинску владу, било да је у питању влада у којој би биле странке „народњачког” блока или Демократска странка и Г17 плус, не делује вероватно, мада се током јучерашњег дана могло из више „незваничних извора” чути како се, наводно, праве разни договори о томе ко би кога могао да подржи. Заједнички именилац у свим причама били су радикали, који су наизменично везивани прво уз мањинску владу „народњака”, а потом и уз владу коју би чинили представници ДС и Г17 плус.

Све дилеме је, међутим, развејала јучерашња изјава Томислава Николића, заменика председника СРС, да не види разлог да се састане са председником Србије Борисом Тадићем, као и да не постоји могућност подршке коалицији ДСС-НС.

– Није проблем на релацији владе и опозиције, него је проблем унутар саме владе. Док се не рашчисти ситуација, док не видимо шта ће даље бити са Србијом, са Косовом и Метохијом, ја немам о чему да разговарам ни са Тадићем ни са Коштуницом – рекао је Николић.

Само дан раније он је, на питање да ли би пристао да уђе у владу уколико би га позвао Коштуница, одговорио да „треба прво видети да ли Србија има владу, зашто нема владу, и да ли је сукоб на линији одбране државе или у неком другом неслагању, па онда да се види како тај сукоб може да буде превазиђен”. – Волео бих да они остану сложни док траје ова, чини ми се, дипломатска и политичка битка за Косово и Метохију. Заиста ми се чини да неће ваљати ако се додатну посвађају, зато што је велики улог и сада треба оставити по страни те страначке размирице – рекао је Николић.

Мада се, имајући у виду да се на српској политичкој сцени ствари често дешавају супротно ономе што политичари изјављују, оваква Николићева изјава ипак упућује на то да је мала вероватноћа формирања мањинске владе, ма о којој од могућих варијанти да је реч (види табелу).

(/slika2)То као једину преосталу опцију оставља пад владе и расписивање превремених парламентарних избора. До тога може доћи или оставком председника владе, због губитка већинске подршке у владајућој коалицији, чиме влада аутоматски пада, а њен мандат престаје констатовањем у парламенту. Друга могућност је изгласавање неповерења влади.

И мада су се отворено за нове изборе досад изјаснила само Либерално-демократска партија, избори би, у овом тренутку, према оцени аналитичара и истраживача јавног мњења, највише одговарали СРС и Демократској странци. Обе странке могле би, на крилима управо завршене кампање за председничке изборе, да рачунају на то да би у новом сазиву парламента имали знатно више посланика него што их сад имају.

Према речима Срђана Богосављевића из „Стратеџик маркетинга”, избори би у скорије време највише одговарали странкама које су управо изашле из жестоке кампање, односно ДС и СРС. Свако одлагање и одуговлачење, у шта спада и могућност да парламентарни избори буду одржани истовремено са локалним изборима 11. маја, дало би шансу и осталим странкама да се консолидују и умешају у борбу за поделу парламентарног колача. То се, пре свега, односи на СПС, ЛДП и НС, док ДСС тренутно прати опадајући тренд популарности.

Кад год би до избора дошло, ни радикали ни демократе у сваком случају не би били у прилици да самостално формирају нову владу, већ би морали да траже коалиционе партнере. И ту је, међутим, стање подложно променама у зависности од времена одржавања избора.

– Имајући у виду резултате председничких избора, да су парламентарни избори одржани пре две недеље, ДС би, заједно са блоком странака које су подржале њеног кандидата, можда и могла да формира владу без ДСС. Како време буде одмицало, то ће постајати мање вероватно – оцењује Богосављевић и објашњава да је фрагментација гласова већа на страни партија које су подржале Тадића, па је питање да ли би, са протоком времена, све оне успеле да пређу изборни цензус, односно да обезбеде посланичка места у парламенту.

У међувремену би се, такође, десиле ствари које би могле да поремете тренутни однос снага. Нема сумње да би се то како би се поједине странке поставиле према чланицама ЕУ у случају да оне признају независност Косова, што ће се највероватније и десити, одразило и на њихов рејтинг.

С друге стране, према неким проценама, радикали би се нашли у повољнијој позицији у односу на ДС, јер би се могло десити да им за састављање владе буду потребни само још посланици СПС.

Марко Благојевић, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију, за разлику од Богосављевића, мисли да би и избори у мају највише одговарали ДС и СРС. Слаже се, међутим, да би демократама у сваком случају било немогуће да саставе владу која на неки начин не би укључивала и ДСС, било да је реч о Коштуничиној подршци мањинској влади или о директном учешћу ДСС у кабинету новог премијера.