Убиство руског опозиционара

Ликвидација или провокација – дилема је око које се делило руско и светско јавно мњење након што је у петак увече у непосредној близини зидина Кремља убијен истакнути опозиционар Борис Њемцов (55). Разлог за мучко убиство једни виде у жељи власти да ућутка жестоког критичара Владимира Путина, док други сматрају да овај злочин најмање може користити руском председнику.

Њемцов је наводно знао нешто више о руској умешаности у конфликт на истоку Украјине, и спремао се да своја сазнања изнесе у јавност.

„Рекао је да ће обелоданити убедљиве доказе о умешаности руских снага у конфликт у Украјини. Неко се веома плашио тога... Они су га и убили”, изјавио је јуче украјински председник Петро Порошенко.

Њемцов је често нападао Путинову политику, и био је жесток противник анексије Крима и критичар подршке Москве снагама на истоку Украјине.

Његов адвокат Вадим Прохоров је изјавио да је његов клијент добијао претње преко друштвених мрежа, али да власти нису предузеле никакве кораке да га заштите.

У интервјуу за лист „Сабесједник”, Њемцов је овог месец рекао се његова мајка плаши да би га Путин могао ликвидирати због опозиционих активности.

Упитан да ли дели мајчине страхове, Њемцов је одговорио: „Да се плашим, не бих водио опозициону партију”.

Само неколико сати пред смрт преко радија је оштро критиковао Путина због гурања Русије у кризу „својом лудачком, агресивном и смртоносном политиком рата против Украјине”. „Земљи је потребна политичка реформа”, рекао је Њемцов за радио „Ехо Москва”. „Када је моћ концентрисана у рукама једне особе, и та особа непрестано влада, то води апсолутној катастрофи, апсолутној”.

Колико је критика могла да засмета власти и да ли је заиста била спремна на бескрупулозно убиство политичког противника? Последњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов сматра да је један од разлога за убиство опозиционог лидера Бориса Њемцова дестабилизација ситуације у Русији, а такође не искључује могућност да би тај чин могао да буде искоришћен за јаче безбедносне мере у самој Русији.

„Злочин на Москворецком мосту – убиство Бориса Њемцова – то је покушај да се отежа ситуација, можда и дестабилизује, да се ојачају конфронтације”, рекао је Горбачов за Интерфакс.

Он је апеловао да се не жури са изношењем закључака. На питање Интерфакса да ли сматра да би се сада могли чути позиви да се уведе ванредно стање у држави, Горбачов каже да не искључује ту могућност.„Али, ако се крене тим путем, онда ће се ситуација у земљи још више искомпликовати”, упозорава Горбачов.

Он такође не искључује да би ово убиство могле да искористе и антируске снаге у иностранству.„Наравно, неке снаге ће покушати да за своје циљеве искористе овај злочин... Они размишљају о томе како да се избаве од Путина. Мислим да се на Западу неће определити на тај корак... Ипак, убице су сигурно на то рачунале”, додао је Горбачов.

У међувремену истрага убиства је довела до проналаска аутомобила из којег је пуцано на Њемцова. Возило је наводно идентификовано као „лада приора”, са регистарским таблицама из Ингушетије, руске републике на Северном Кавказу.

Истражни органи сматрају да је убица био професионалац и да је био упознат са његовим кретањем, истиче руски медијски сервис „Спутњик”.

Њемцов је убијен у петак око 23 часа недалеко од Црвеног трга у Москви док је шетао са манекенком из Кијева Аном Дурицкајом (23). У Москви је за данас заказана шетња у част убијеног опозиционара. Претходно је за недељу био планиран митинг на којем би се критиковала економска политика Кремља, а један од најављених учесника био је управо Борис Њемцов.

Д. В.

-----------------------------------------

Путин: Казнити организаторе подлог убиства

Руски председник Владимир Путин обећао је мајци убијеног Бориса Њемцова да ће све бити учињено како би се пронашле и казниле убице њеног сина, преноси Ројтерс. У телеграму чији садржај је објавио Кремљ Путин наводи: „Учинићемо све да организатори и извршиоци овог подлог и циничног убиства буду кажњени”.

Он је поручио да је Њемцов оставио траг у историји Русије и да је увек часно бранио своје ставове.

-----------------------------------------

Ко је био Борис Њемцов

Москва – Један од истакнутих лидера руске опозиције, политичар и бизнисмен Борис Њемцов (55) обављао је више државних функција током 90-их година, а затим је постао оштри критичар Владимира Путина, пише Танјуг.

Московски дневник „Комерасант” оцењује да је реч о једном од најпознатијих руских политичара у последњих 25 година и да се према његовој биографији може испратити и историја постсовјетске Русије, док Би-Би-Си наводи да је био гласни критичар Путина, између осталог и због Путинове политике према Украјини, економске ситуације у земљи, и наводне корупције у време припрема за Олимпијаду у Сочију.

Њемцов је рођен 9. октобра 1959. године у Сочију. Дипломирао је физику и математику на Државном универзитету у Горком и аутор је више од 60 научних радова из области квантне физике, термодинамике и акустике, а професори, међу којима је био и његов деда, сматрали су га за талентованог физичара.

Политичку каријеру је почео 1991. године када је постао губернатор Нижњегородској области. На то место указом га је поставио тадашњи руски председник Борис Јељцин. Две године касније Њемцов је изабран у Савет федерације, а његову предизборну кампању, према писању медија, финансирао је бизнисмен Андреј Климентев, његов пријатељ из младости.

Њемцов је касније тужио Климентева суду по оптужби за проневеру 18 милиона долара кредита, због чега је овај осуђен на годину и по дана затвора, а током процеса сведочио је да је Њемцов од њега узео мито.

Њемцов је на месту губернатора Њижнегородске области био до 1997. године, а током непуна два мандата успео је да реализује неколико важних пројеката изградње путева, цркава, гасификације и социјалних програма, а период његове владавине као губернатора обележен је промоцијом слободе медија.

Отказао је учешће на председничким изборима 1996. године, иако је био кандидат, а исте године предао је Јељцину милион потписа грађана са иницијативом да се прекине рат у Чеченији.

Указом Јељцина 17. марта 1997. године постао је први заменик тадашњег премијера Виктора Черномирдина, потом и члан Савета за безбедност РФ, а касније исте године именован је за министра енергетике.

Њемцов је неколико пута био биран у парламент Русије, а први пут је 1990. године био изабран за народног посланика, 1993. године ушао је у Савет Федерације, док је од 1999 до 2003. године био је заменик председника Државне думе и лидер партије Савез десних снага (СПС).

После 2003. године Њемцов се бавио бизнисом а током 2005. и 2006. године био је саветник тадашњег председника Украјине Виктора Јушченка.

Године 2007. СПС га је кандидовала за председника Русије за изборе 2008. али се повукао у корист Михаила Касјанова.

Године 2008. био је један од иницијатора формирања опозиционог демократског покрета „Солидарност”. Године 2009. је учествовао на изборима за градоначелника Сочија и заузео друго место.

Био је заједно са Гаријем Каспаровим и копредседник нерегистроване Партије народне слободе (ПАРНАС), а учествовао је и у масовним демонстрацијама против власти 2011-2012.

Током најмасовнијег протеста опозиције у децембру 2011. године на Тргу Балотнаја у Москви, Њемцова су извиждали незадовољни демонстранти и отерали га са бине пре него што је успео да им се обрати. Од 2012. године је копредседник политичке партије „Републичка партија Русије - Партија народна слобода”.

Носилац је неколико руских ордена, али украјинског.

Био је ожењен и имао је четворо деце.