Кад би човек био птица

У биографском играном филму „Ив Сен Лоран” Жалила Леспера, с којим је прошле године у Берлину био отворен програм „Панорама”, аутор француску и светску икону модног дизајна прати од његових алжирских дана (Лоран је рођен у Алжиру), до његове недавне смрти. Лесперов филм открива и много до сада непознатих детаља из живота краља моде, фокусиран је на његове проблеме са опијатима и маничном депресијом од које је боловао, на његов раскалашан живот пун модних изазова и на његову дугогодишњу љубавну везу са Пјером Бержеом са којим је дочекао дубоку старост...

 Само три месеца касније, такође прошле године, у Кану је ван конкуренције виђен и филм „Сен Лоран” Бертрана Бонела. Још једна екранизација биографије непревазиђеног модног мага. Слабија од оне прве. Бонелов филм је конфузан, наративно прилично једносмеран и предуг. Траје 150 минута. И то је у вечери отварања 43. Феста требало издржати. Многи су поклекли и напустили пројекцију. Више су среће имали они који су одмах после (у Фестовој „Панорами”) погледали амерички филм „ Мапе до звезда” канадског редитеља Дејвида Кроненберга. Иако није реч о његовом најбољем филму, не публика није остала равнодушна. Кроненберг је са „Мапама до звезда” ударио снажан шамар Холивуду и његовом стар-систему који глумце, али и читаву филмску индустрију доводи до потпуног моралног суноврата. У филму је изврсна Џулијен Мур.

 Други Фестов дан посебно је обележила свечана премијера српског (такмичарског) филма „Ничије дете” Вука Ршумовића. Задовољни су могли да буду и они који су одабрали да погледају узбудљиви шведско-дански филм „Туриста” Рубена Естлунда, филм који отвара нека од суштинских питања, међу којима и оно – да ли се данас, у доба свеопште информацијско-комуникационе премрежености и дигиталне окупације животног окружења, ми уопште питамо ко смо заправо, познајемо ли себе и свој живот? Естлунд нуди ситуацију у којој би себи могли да одговоримо, а та ситуација је она екстремна – близина смрти, коју намеће најјача сила на свету – природа. Четворочлана шведска породица, на скијашком одмору у француским Алпима, суочиће се са страховитом снежном лавином која попут цунамија гута све. Природа (бог) је снажнија од човека, њена моћ је безгранична, смрт је стигла преблизу, егзистенцијална угроженост максимална, а нагон за голим опстанком главног јунака (оца породице) надјачава порив за заштитом својих најближих. Врло добар филм, изврсно снимљен и глумљен.

  Вечерас је пред публиком 43. Феста и овогодишњи добитник Оскара, филм „Човек птица” („Birdman”) Мексиканца Алехандра Гонзалеса Ињаритуа, с којим је прошле године започео 71. Венецијански фестивал. Главна окосница филма проналази се у једној изванредној сцени. „Ти ниси глумац, ти си селебрити, убићу твоју представу још пре премијере”, каже у филму славна њујоршка позоришна критичарка пред којом дрхти свеукупна бродвејска сцена. Обраћа се великој филмској звезди Ригану Томпсону (Мајкл Китон) који је, после три наставка акционо-хероичног Бирдмена одлучио да, у сопственој продукцији и сопственој режији, на Бродвеју постави адаптацију Карверове приче „О чему говоримо када говоримо о љубави”.

 За критичарку, позориште је светиња. Позоришне даске су за оне који су их заливали својом крвљу и знојем док су градили своја велика имена, а не за звездану филмску прашину. Не за посрнуле и већ остареле протагонисте планетарних блокбастера, тек изашлих из, сада већ за њих тесних, костима суперхероја...

 Иако је најављиван као црна комедија, Ињаритуов „Човек птица” се више креће по пределима мрачне драме и сатире, са свега неколико хумористичких излета у функцији измамљивања повремених осмеха гледаоца. Од оне суштинске комедије ни трага. Замели су их трагови Ињаритуових тематских опсесија, препознатљивих из његових претходних филмова у којима се бавио патњама душе и тела, грехом и искупљењем између којих је постављао танку линију (утицаји Гиљерма Ариаге, по чијим је сценаријима Ињариту и започео каријеру).

 Додуше, у овом новом филму нема помпезно-мозаичке-узрочно-последичне нарације која је красила његов „21 грам” и „Вавилон” и „Лепоту”, али је универзум, као место хаоса и самодеструкције, остао исти. Само што је тај и такав универзум сада смештен у митско бродвејско позориште „Сент Џејмс”, у којем се Риган Томсон, под сталним притиском свог алтерега Бирдмена, суочава и са својим егом и са пропалим животом, растуреном породицом и глумачким егом оних које је ангажовао за представу у коју је уложио све. Имагинарни стриповско-филмски акциони суперхерој први пут се сада суштински суочава са реалношћу. И животном и позоришном.

 Патњи његове душе и креативним ломовима доприноси и његов партнер, умишљени позоришни глумачки маг (Едвард Нортон), који ће чак у креветској сцени са глумачком партнерком (Наоми Вотс), усред представе добити ерекцију и понизити свог режисера пред препуном двораном, устврдивши успут да је његово ишчитавање Рејмонда Карвера потпуни промашај...

 Још један занимљив, иако повремено заморан, Ињаритуов филм.

-----------------------------------------

Дневни разговори и „Поноћни филм”

У живахне дневне Фестове активности спадају и конференције за новинаре на којима се представљају аутори и екипе филмова. Јуче су своје минуте славе имали редитељи Иван Јовић („Исељење”), Милутин Петровић („Петља”), Аријел Шабан („Квинтет” у којем игра Јелена Ступљанин) и председници жирија такмичарских програма глумица Неда Арнерић и књижевник Миљенко Јерговић.

 Јучерашњи догађај дана свакако је био округли сто о филмском стваралаштву руског редитеља Александра Сокурова, добитника Фестовог „Победника” за изузетан допринос филмској уметности. За љубитеље ноћи, а у духу америчке традиције, Фестови селектори су ове године приредили и програм „Поноћни филм”, са три пројекције у Сава центру. Реч је заправо о избору филмова из програма „Границе”: јапанског „Р 100” Хитошија Мацумотоа, немачког „Самурај” Тила Клајнерта (6. марта) и новозеландског „Шта радимо сакривени” Т. Ваититија и Ж. Клемента (вампирска комедија, 7. марта)...

-----------------------------------------

Ричард Драјфус пред Београђанима

Ричард Драјфус

Специјални гост Феста, амерички глумац Ричард Драјфус, имаће данас сусрет са новинарима. Добитник Оскара за главну улогу у филму „Збогом девојко” и звезда филмова „Амерички графити”, Ајкула“, „Блиски сусрети треће врсте”, „Холандов опус”, поклониће се публици у великој дворани Сава центра, вечерас пред пројекцију Ињаритуовог филма „Човек птица”.

 Ричарду Драјфусу ће вечерас свечано бити уручена и награда „Победник” за изузетан допринос филмској уметности.