Уцена или историјска понуда

У образложењима дела власти блиског премијеру Војиславу Коштуници зашто треба одбити потписивање Политичког споразума ЕУ са Србијом кључни аргумент се односи на чињеницу да понуда из Брисела долази истовремено са одлуком ЕУ о слању мисије на Косово и Метохију, као и да би потпис Србије на тај споразум значио посредно признање независности Покрајине. Сам премијер је експлицитно рекао да би тим чином „Србија била прва земља која би на посредан начин признала независност јужне српске покрајине”. Иста теза је била основ захтева посланичке групе ДСС–НС за заказивање хитне седнице Скупштине Србије, а министар просвете Зоран Лончар је истовремену одлуку ЕУ о слању мисије на Космет и понуду за потписивање Политичког споразума, само дан после председничких избора, оценио као „огољени вид уцене” којој је „циљ распарчавање Србије”.

С друге стране, потпредседник владе Божидар Ђелић је политички споразум који је Савет министара ЕУ предложио 28. јануара Србији на потписивање оценио као „историјски моменат”, „пошто се Србији први пут у једном међународном споразуму гарантује пуноправно чланство у ЕУ”.

Потпредседник Извршног одбора ДСС-а Драган Шормаз за „Политику” каже да у тексту споразума ЕУ показује добру вољу да сарађује са Србијом, али наглашава да „смо то имали и до сада”, те да споразум ништа не значи. „Уосталом није споран однос Србије према ЕУ, него њен према нама због начина на који желе да пошаљу мисију која има задатак да подржи Ахтисаријев план који је одбијен у СБ УН”, каже Шормаз и закључује да би потпис Србије на политички споразум значио да „ми пристајемо да сарађујемо са међународном организацијом која врши агресију на нашу територију. Шта то друго значи него да одобравамо оно што они раде”.

Највеће замерке поборника одбијања овог споразума односе се на политичке потезе ЕУ који су уследили прошлог викенда. Наиме, они неуобичајеним оцењују што је у петак из Брисела министарствима иностраних послова земаља чланица ЕУ послато питање да ли имају нешто против мисије која је до сада највећа у историји ЕУ, најскупља, најамбициознија, а да су при томе тражили да амбасадори пошаљу одговор до 12 сати у понедељак. „Они који кажу да је то технички део посла, а да је политичка одлука донета 14. децембра – не говоре истину, пошто је одлука о слању мисије формалноправна и она ће у петак бити објављена у Службеном листу ЕУ. То је правна одлука коју су темпирали у време председничких избора и дозволили изјашњавање у тренутку када буду познати резултати”, закључује извор „Политике” из владе близак ДСС-у.

„Ако узмете у обзир те две чињенице које долазе из исте међународне организације која, наводно, жели са нама да сарађује, која каже да жели да ми будемо њен члан и да смо ми најзначајнији партнер на западном Балкану, ви сте онда политички слепи ако не можете да одвојите политички споразум од одлуке о слању Мисије ЕУ”, каже овај извор.

Саветник потпредседника владе Божидара Ђелића Владимир Тодорић тврди да су политички споразум и Споразум о стабилизацији и придруживању комплементарни и да није тачно да политички споразум нуди мање. „ЕУ није само економска него и политичка организација. ССП се односи првенствено на постизање јединственог тржишта и законодавног оквира са ЕУ. Уобичајена пракса до сада била је да када се заврши имплементација споразума прелази се на политички део придруживања, у коме се изјашњава да ли неко хоће или не да буде њен део”, каже Тодорић и закључује да је та политичка димензија управо садржана у политичком споразуму који нам је био понуђен.

Што се тиче правног дела споразума, и део владе који одбија његово потписивање, али и они који сматрају да је то пропуштање шансе ка европским интеграцијама сагласни су у оцени да се са правног аспекта не ради о уговору, него о декларацији. Извор „Политике” близак ДСС-у тврди да Политички споразум није нормативни текст зато што нема правне обавезе, процедуралну снагу, не садржи одредбу о томе да ли подлеже ратификацији, нити до када важи. Он упозорава да се пажљивим читањем уочава да се ЕУ ни на шта не обавезује, него се само залаже и изражава добру вољу. „Прича да за овај Политички споразум није потребна ратификација је формалноправно тачна, али је она увод у много ширу причу, увод у специфичне ствари за које је апсолутно потребна ратификација”, наводи овај правник.

Саветник потпредседника владе Владимир Тодорић није хтео да се упушта у полемику са неименованим изворима, али је навео да политички споразум „није уговор о купопродаји стана”. Он се такође слаже да Политички споразум по садржају није правни акт, већ више декларација.

„Овде се ради о томе да они нама нуде чланство, а ми потписујемо да га прихватамо у перспективи”, каже Тодорић.

Међутим, правна тумачења политичког споразума постала су камен спотицања пошто је ЕУ истовремено најавила слање мисије ЕУ на Космет, чему се, ако нема одлуке Савета безбедности УН, противи Србија. Став коалиције ДСС–НС је да пристају на испуњење свих услова, као и све друге земље које су постале чланице ЕУ, али не и на услов одрицања од дела територије.

Такав став саветник потпредседника Тодорић оценио је као произвољна тумачења и предложио да се такви политички ставови ставе на форуме и да „престану да уцењују”. „Ако су толико сигурни у тај став, који ја сматрам легитимним, не треба да га пуштају на мала врата, него да га понуде грађанима на изјашњавање”, рекао је Тодорић.