Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Меланхолични снови грофа Саве Владиславића

Меланхолични снови грофа Саве Владиславића
(Фото З. Анастасијевић)

Опера истакнутог српског композитора и професора Факултета музичке уметности Светислава Божића „Меланхолични снови грофа Саве Владиславића”, под диригентском управом Ђорђа Павловића, а у режији Александра Николића и кореографији Александра Илића, премијерно је изведена на Великој сцени Народног позоришта. Бројна публика, жељна домаће опере, уживала је слушајући и гледајући прави перформанс заснован на животу грофа Саве Владиславића Рагузинског и инспирисан делима Јована Дучића, Момчила Настасијевића, Милоша Црњанског…

Интересантни костими и декор израђени у радионицама Народног позоришта. За главне улоге били су задужени Иван Томашев (гроф Сава), Марко Калајановић (Никола Тесла), Сања Керкез (Елен, Муза, Бела голубица), Јадранка Јовановић (Деспотица, Анђео искушења) и Ненад Чича (Владар, млади Тесла).

Посетиоци су имали само речи хвале за премијерно извођење ове опере.

– Ово је био један нов редитељски приступ у режији опере. Оно што фасцинира је да је један редитељ испунио један велики задатак да обједини и оперу и хор и балет и оркестар – каже Бранислава Стефановић, професорка Факултета драмских уметности.

Гроф Владиславић, иначе рођен у Херцеговини, историјска је личност јер је био дипломата на двору цара Петра Првог и царице Катарине Прве, а сматра се да је био оснивач руске обавештајне службе и „умешан” у све важне догађаје у Русији: закључење војног савета с Молдавијом, мир с турским султаном, конкордат с папом, прво разграничење Русије с Кином, у којој је његовом заслугом, како се верује, саграђена прва православна црква. Јован Дучић је својевремено написао да је гроф Сава први Србин који је на истеку тамног 17. столећа задобио православну Русију и лично цара Петра Великог за ослобађање српства и Балкана. На његов наговор цар Петар Велики је почетком 18. века послао прву граматику и буквар за учење абецеде у Сремске Карловце, што је омогућило и отварање прве српске школе у овој вароши. Умро је 1738. године у Петрограду.

Д. Д. К.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.