Животно дело принципа и идеала

Легендарни амерички глумац и оскаровац Ричард Драјфус почасни је гост 43. Феста, којем је пред пројекцију недавно Оскарима награђеног Ињаритуовог филма „Човек Птица“, од срца уручена награда „Победник“ за изузетан допринос филмској уметности.

У сусрету са новинарима у Сава центру добро је подгрејао фестивалску атмосферу, шармантно и виспрено одговарајући на питања о својој богатој каријери и будућности филма у атмосфери апсолутно владавине америчких блокбастера.

- Будућност филма је у прошлости! Оно што смо имали пре блокбастера ће се вратити, јер стварање америчких блокбастера и њихова дистрибуција претпоставља да ће сви и у свакој култури то прихватити и та ће се и даље зарађивати много новца. Пре неколико година сам у „Њујорк тајмсу“ прочитао занимљив текст о томе како нам понестаје идеја за филмове који могу да утичу на људе широм света, тако да ћемо морати да се вратимо на суштину која је чинила амерички филм. А то је – да направимо филм о Канзасу и да се молимо богу да ће се људима у Нигерији допасти. Ствар је у томе да се раније нисмо трудили да се додворимо свима. Само смо снимали филмове и то добре филмове, рекао је Драјфус.

Говорећи о својој каријери и филмовима који су је обележили, Ричард Драјфус је открио да је имао само једну амбицију, а то је да нема само један тип улоге и само једног редитеља са којем ће радити, „већ само животно дело које осликавати моје принципе и идеале“. Каже да је у томе успео, глума је за њега испуњење „врло специфичне слике о себи“.

- Имао сам прилику да играм савршеног оца пре него што сам постао отац, најбољег љубавника пре него што сам постао одличан љубавник. То је нешто што ми пружа задовољство. Године глади током покушаја да успем, много су ме више испуњавале него године успеха, изјавио је Ричард Драјфус

 Глумац сматра да су његове кључне улоге ипак биле у филмовима : „Занат Дудија Кравица“, „Ајкула“ и „Амерички графити“, шаљиво коментарише да пристаје на понуђене улоге „због новца и уколико је то једна секси рола, неодољива и романтична, али то нисам имао у последњих 25 година!“ и изјављује: „ Сјајна ствар везана за филм, или је то можда ужасно, што филм није уметничка форма већ вирус који је захватио друге уметничке форме и људи широм света желе само да снимају, а нико више неће да буде вајар или сликар или да плеше...“.