Наставак драме Клинтонова – Обама

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 6.фебруара – Изборни „суперуторак“ био је „супер“ по много чему али није дозволио да из њега произиђе и „суперпобедник“. У јучерашњим страначким тркама претендената за председника САД, у више од 20 савезних држава, међу републиканцима је ветеран Џон Мекејн (71) учврстио вођство али не толико да себи дозволи опуштање, док исход изјашњавања код демократа сугерише да би Хилари Клинтон (60) и Барак Обама (46) морали да се припреме за исцрпљујуће надметање, такорећи „до последњег даха“.

Дуел између бивше „прве даме“ и полетног сенатора из Илиноиса био је опет у центру пажње, коју максимално привлачи већ због чињенице да обоје конкуришу за успостављање историјског преседана – да се „прекине монопол белог мушкарца“ и да на чело САД дође жена или црнац. Њихове оригиналности дале су јуче и оригиналан резултат.

Компликован систем

Обама је победио у више држава (13:8) – уз отегнуто пребројавање у Новом Мексику – а Клинтонова и даље води по броју делегата за страначку конвенцију која ће, крајем августа у Денверу, да одлучи ко ће бити кандидат демократа за америчког председника. Систем превођења гласова у делегатске мандате толико је компликован да ни пола дана по затварању биралишта није било коначног скора, упркос чињеници да је реч о земљи која важи за шампиона високе технологије и брзих рачуница.

Према назнакама медија, који су већ морали да мењају нека своја предсказања, Клинтонова је овом приликом вероватно освојила више делегатских мандата, захваљујући победама у „супердржавама“ као што су Њујорк (где живи и чији је сенатор) и Калифорнија. Тако или другачије, извесно је једно: присталице демократа су јуче изгласале – наставак драматичне борбе између ње и Обаме. „Желимо да видимо још ваше борбе“, суштинска је порука, која произлази из резултата изјашњавања о њима, иако се није чула у лавини свакојаких поклича обеју страна док су синоћ бучно славиле своје значајне, а још недовољне тријумфе. У таквој ситуацији, бирачи делују као колективна верзија староримског императора који захтева да му два најјача гладијатора не прекидају уживање у двобоју с вештим задавањем и издржљивостима у примању удараца.

Истовремено, „тресе се“ савремена „империја“, како многи воле да карактеришу Америку. Сви преостали председнички аспиранти – двоје демократа и четворица републиканаца – критикују застрањивања актуелне администрације Џорџа Буша и обећавају да ће Америку, за коју већина њених анкетираних грађана каже да је сада на „погрешном курсу“, извести на „пожељни правац“.

Однос према Бушовом наслеђу је, ипак, плурализован. Одрицањем од њега, поготову залагањем за хитно окончање рата у Ираку, Обама је релативизовао шансе Клинтонове која је донедавно пропагирана као недостижни председнички фаворит. Мекејн је, пак, од „отписаног“ израстао у републиканског предводника иако инсистира да се у Ираку „иде до победе“, при чему појачава сопствено дисидентство од смерница конзервативног језгра руководства своје партије.

Главну новост текуће предизборне кампање представљају узлети Обаме и Мекејна. Успон им је, чује се међу познаваоцима, био „на истој стази“ – у прекорачивању међа страначких острашћености, придобијању неопредељених и у наговештају да би могли да премосте националне деобе, продубљене Бушовим потезима, често једностраним и на међународној и на домаћој сцени.

Али, распламсава се и унутарстраначка диференцијација, чак до спремности да се одрекне подршка колеги, тренутном ривалу, па макар то користило супарнику из противничке партије – указује се у данашњем уводнику „Њујорк тајмса“. Лист наводи упозорења да присталице поражених не би гласале за победнике у сопственим редовима. На пример, да Обамине не би подржале Клинтонову, као ни њени њега.

То би значило да већина коју је он задобио међу мушкарцима, нарочито међу црнцима, као и у млађем нараштају уопште, не би дала свој глас Клинтоновој, као што ни њена већина жена, старијих особа и Латиноса (имиграната из Латинске Америке) не би њега подржала у дуелу с републиканским конкурентом. На тој другој страни, Мекејн би остао без подршке „конзервативних губитника“, као „неподношљиви либерал“ у низу „социјалних питања“.

То није прави начин деловања демократије – оцењује лист. Уз напомену да је у актуелној предизборној кампањи већ почињено „много грешака, као што су претеривања у трошковима за огласе и прикупљању донација“, поручује и упозорава да би њен најгори производ био – повећавање националних деоба које је направио Буш. „Сваки председнички претендент који жели да обједини земљу мора прво да обједини сопствене (страначке) редове, јер је то прави начин за делотворност демократије”, закључује њујоршки дневник.

Раст политичке температуре

Обједињавање, међутим, спутава конкуренцију која је у темељу система. Она налази начина да се афирмише. Док су Мекејн и Мит Ромни (60) доживљавали републикански турнир као одмеравање снага „удвоје“, јуче им се у варијанту убацио Мајк Хакеби (52). С квалификацијом јужнобаптистичког свештеника, привукао је гласове верника и победио у пет савезних држава, претворивши двобој у тробој (уз засад епизодни учинак четвртог – Рона Пола).

Изостанак коначне одлуке у „суперуторку“ повећава интересовање за гласање у другим крајевима. Следећег уторка изјашњаваће се, уз остало, регион престонице Вашингтона, са савезним државама Мериленд и Вирџинија, а 4. марта предстоји сличан „велики изазов“ на могућим прекретницама за какве важе Тексас и Охајо.

Одлуке о страначким кандидатима за председника САД званично ће бити проглашене на лето. У међувремену, предстоји зимско и пролећно, а политичко, подизање температуре, нарочито у надметању Клинтонове и Обаме.