Еврогрупа поново оцењује грчке реформе

Од нашег дописника

Атина – Грчка у понедељак излази пред Еврогрупу са предлогом реформикоје би требало да обезбеде моментални ефекат у земљи, пре рока, и тимеосигурају неопходну финансијску помоћ. Реч је мерама које су већ усаглашене са европским партнерима у споразуму о четворомесечном продужењу програма финансирања. Од Еврогрупе се очекује оценаефикасности спровођења првих реформи за врло кратко време.

После наговештаја из Брисела да би после оцене првих корака владеГрчка и пре априлског рока евентуално могла да добије део неопходних кредита од7,2 милијарде евра, Атина је припремила списак приоритетних реформи којеминистар финансија Јанис Варуфакис треба да предочи на састанку Еврогрупе. Реч је о исплати доспелих дуговања у марту, начинима плаћањадуга, приватизацији, плаћању пореза на некретнине, платама запослених у електропривреди, реалном буџетском суфициту...

Влада Алексиса Ципраса чини све да обезбеди 1,5 милијарди евра, које докраја недеље морају бити плаћене Међународном монетарном фондуи да обезбеди довољно новца за ликвидност у априлу.

„Уверени смо да ћемо исплатити неопходну суму доспелог дуга ММФ-у, који је приоритет у овом тренутку, али исто тако да ћемо у наредна четири месеца моћи да гарантујемо плате и пензије”, изјавио је Варуфакис гостујући на ТВ Скај и нагласио да ће обавезе према Европској централној банци морати да буду одложене на неко време, док се не нађу други начини отплате дуга.

Како би се подмирила прва дуговања, а њих је до јуна више од 20 милијарди евра, влада је на састанку најужег економског тима донела одлуку да се сва резервна средства која постоје у пензионим, здравственом и фонду за пољопривреду, државним агенцијама и другим структурама депонују на специјални рачун и да се са њега изврше плаћања.

Варуфакис подвлачи да ће неке мере које су обећане морати да сачекају јер их је немогуће спровести у овом тренутку. Влада жури да усвоји законске прописе, али је обим посла превелик и тражи усаглашавања. То се односи на могућност да се питање неких пореза одложи за неколико месеци, да се размотри најбоља варијанта за ПДВ, јер грчка влада не пристаје на притисакповерилаца да се уведе јединствена скала од 23 одсто, али прихвата 16 одсто, да се не дирају већ спроведене приватизације, али да се сви нови случајеви размотре. Тим поводом, став владе је да страни инвеститори могу да учествују у процесу приватизације железнице, али да то не долази у обзир када је реч о државној електропривреди. По речима министра Варуфакиса, постоје законски прописи који ће обезбедити оно што је јавни интерес.

Оно о чему Грчка жели да поново преговара са Еврогрупом јесте суфицит буџета који може да буде највише 1,5 одсто, како би остало простора за оживљавање привреде. Такође, жели и да предочи да више не може бити нових мера штедње јер је то онда „зачарани круг” из кога нема изласка и који је супротан ономе што је Сириза обећала бирачима.

Међутим, Варуфакис намерава да говори и о првим законским пројектимавезаним за борбу против сиромаштва који су на разматрању у парламенту, али који остају у оквиру обећања датог Еврогрупи, да се њима неће нарушавати фискални планови, то јест увећавати трошкови. Програм владе који подразумева давање бесплатне струје за 300.000 домаћинстава, државне субвенције за 30.000 породица за плаћање станарине, бонове за храну и превоз за најсиромашније породице, при чему ће приоритет имати незапослени и домаћинства са више деце – грчку владу кошта 200 милиона евра. Средства су, како се саопштава, делимично обезбеђена из европских програма помоћи.

„Обећали смо да ћемо зауставити социјалну катастрофу као последицу драстичних мера штедње у последњих пет година”, изјавио је Варуфакис. Он је у интервјуу за Скајистакао да су нетачне тврдње претходне владе да језемља била на путу изласка из кризе. „Она је била близу банкрота... Излазак Грчке из еврозоне је у свим сценаријима била најгора ствар која би могла да задеси земљу.”

Подршка за Грчку је одлука Европске банке за обнову и развој да да „зеленосветло” Атини, која на њену финансијску подршку и помоћ у обнови привреде може да рачуна до 2020. године.