Закон штити посланике да не плаћају путарину

Опозиционари у српском парламенту оценили су јуче да је одлука Зоране Михајловић, министарке за саобраћај, грађевину и инфраструктуру да посланици плаћају путарину најобичнија демагогија, али да је влада овим гестом показала да својим декретима може да укине закон, зато што су права посланика законом прописана. Напредњаци сматрају да посланици треба да деле судбину свих грађана и да у одлуци нема ништа противзаконито.

Права посланика регулисана су Законом о примањима народних посланика, а ту је прецизирано: „Народни посланик има право на бесплатан превоз у железничком, друмском, јавном градском и речном саобраћају на територији Републике Србије у свим правцима и за неограничени број путовања.” И баш на ову одредбу, посланици подсећају поводом одлуке министарке Михајловић, наводећи да је путарина део тог права.

Борислав Стефановић, шеф посланичке групе ДС-а, рекао је да је овај потез демагошки, који у Србији сјајно пролази. Он је додао: „Не постоји ниједан посланик који ће се усудити да каже да је то лоша ствар. Ипак, посланици који морају да пролазе стотине километара, на овај начин ће и те како бити оштећени. Претпостављам да ће кроз наплату горива и путних трошкова моћи да компензују то што морају да плате путарину. Ова мера суштински неће имати неког ефекта, али то је први пут у парламентарној историји Европе да влада својим декретом укида нешто што је основно право посланика. Парламент је, изгледа, за владу непотребан трошак, па бисмо могли и да га укинемо и да овде дођу Маја Гојковић, Игор Бечић и Зоран Бабић да гласају све што треба, без непотребне расправе. Могли бисмо и владу да укинемо, да остане само Александар Вучић. Ово служи за то да се народ нечим забавља, док се за то време у држави одвија катастрофална економска и социјална политика.”

И Зоран Живковић, лидер Нове странке, ову меру оцењује као демагогију и истиче: „Чујем да ће се остварити уштеда од 15 милиона динара, то је 120.000 евра, толико вероватно кошта комплет гардеробе коју носе министарке у Влади Србије, ето толико ће се уштедети. Важније од тога јесте то што влада својим декретом укида закон, па када је већ тако, хајде да укинемо парламент – то је најјефтиније.”

Уз оцену да је ово чиста демагогија, Јанко Веселиновић (СДС) рекао је да се на овај начин додатно урушава положај и углед народних посланика, а одлука ће погодити посланике из унутрашњости. Веселиновић верује да ће парламент надокнадити те трошкове колегама из унутрашњости, „што значи да је све то само пресипање из шупљег у празно”.

Зоран Бабић тврди да парламент неће надокнађивати посланицима трошкове путарине: „Па, каква би то уштеда била? Народни посланици су првенствено грађани Србије, исти закони који важе за грађане морају да се односе и на њих. Ми никакав проблем немамо с тим, сви посланици СНС-а су платили путарину кад су долазили на ову седницу.” Бабић не мисли да ће посланици из унутрашњости бити посланици другог реда зато што морају да плаћају путарину. Он је нагласио: „Сви смо једнаки пред богом и законом, нико ту није деградиран, ни повлашћен.”

Ђорђе Милићевић (СПС) рекао је да се о овој теми јуче разговарало на скупштинском колегијуму и да ће се разговор наставити. Он је додао: „Мора се наћи најцелисходније решење које ће омогућити посланицима да обављају функцију на коју су изабрани, а што неће бити на терет грађанима Србије.” Слично је казао и Иван Бауер (СДПС).

--------------------------------------------------------------

Зоран Живковић „издржао” казну

Лидер Нове странке Зоран Живковић од јуче поново може да учествује у раду пленарних седница Скупштине Србије, пошто је „издржао” казну од 20 дана забране уласка у салу за заседање, због тога што је Игора Бечића, потпредседника парламента, назвао стоком.

Живковићу је ова мера изречена у децембру, тако да је јуче, практично, први пут учествовао у раду парламента у овој години. Он је одмах предложио да се у дневни ред седнице уврсти разматрање предлога о увођењу академске честитости, али је тај предлог одбијен. Живковић је после новинарима објашњавао зашто је то потребно и како власт неће да реагује на тако важну ствар, уз опаску: „Ето, зашто човек некад мора да употреби тежу реч.”