Сменили 43 од 600 директора

Електропривреда Србије „краћа” је од јуче за 43 директорске функције, 30 дирекција и сектора. Али, то је само почетак, јер број директора требало би да се смањи са садашњих 600 на око 300, управљачка структура зависних предузећа с 13 на три, чиме би се годишње уштедело најмање 36 милиона евра, објаснио је недавно директор ЕПС-а Александар Обрадовић.

С обзиром на то да је Фискални савет више пута поновио и у свом извештају навео, „да државна и јавна предузећа прете да потопе јавне финансије”, те да је њихов укупан негативан ефекат прошле године достигао три одсто БДП, што је у противвредности од око милијарду евра (толика је цена коју држава плаћа за неуспешна предузећа у свом власништву) поставља се питање да ли је само гашење толиких директорских места и сектора довољна мера да ЕПС не само уштеди, већ и да постане јако, профитабилно предузеће од кога ће држава, као његов газда, имати велике користи?

Поготово ако се узме у обзир упозорење да је највећи ризик да ЕПС, који је до сада сам сервисирао своје обавезе, ове године то више не буде у могућности да чини, а што би значило да их преузима држава која је гарантовала кредиторима за њих.

Уз све мере за рационалније пословање ЕПС-а, директор Обрадовић се на време оградио, изјавивши „да то што ће нека радна места бити непотребна не значи да ће радници аутоматски добити отказ. Прво ће бити смањен број директора, али то не значи да ће њих 300 добити отказ, већ смањење сувишне администрације, јер у ЕПС-у има око 30 обрачунских служби уместо једне”.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже, да најављено смањење броја директора јесте велика ствар за ЕПС, јер је то непосредан циљ да се створе услови за боље пословање. Само се ту не сме стати, јер ово јавно предузеће према подацима Фискалног савета и даље има око 38.000 радника, од којих је део и на КиМ.

– Проблем ЕПС-а је што је у предузећу много непотизма. Запошљаване су целе фамилије, кумови, тетке, пријатељи, комшије... И сада је то тешко решити. Осим смањења броја запослених за неколико хиљада, уштеде су, према Арсићу, могуће и у будућим јавним набавкама које ће бити централизоване, али и у много бољој наплати рачуна за струју.

Јавна предузећа имају велике неизмирене обавезе према добављачима. Међу тим генераторима неликвидности је, према извештају Фискалног савета, ЕПС с око 13 милијарди динара дуга према својим клијентима.

Коментаришући почетак рационализације пословања у ЕПС-у, један од бивших директора ЕПС-а, каже, да му није јасно одакле 600 директора у овом јавном предузећу. У време када је он водио ЕПС било је само 35 њих с менаџерским уговорима без којих се могло.

Без обзира на то, каже, највећи трошкови су, готово четвртина, плате запослених којих је превише, за шта је криво партијско кадрирање.

– Када би се број директора смањио за 20 до 30 одсто и трошкови запослених у укупним трошковима ЕПС-а пали на седам од осам одсто, онда би ЕПС могао да одахне, каже овај један од бивших првих људи ЕПС-а који није би рад да му се спомиње име.

Најављено поскупљење струје, додаје, може бити један од начина да се дође до прихода којима ће се покривати трошкови, али не сме да буде и једини.

– Сигуран сам да ће један део од најављеног поскупљења струје од 15 одсто отићи држави кроз акцизу. Влада мора да води рачуна о проценту поскупљења струје због тога што је тржиште за све потрошаче отворено и што они сада могу да бирају од кога ће куповати струју. С обзиром на то да је цена струје на тржишну ниска, лако би се могло догодити да с већим поскупљењем ЕПС изгуби неке своје потрошаче”, каже наш саговорник.

Уштеде у ЕПС-у су могуће и кроз куповну струје.

– Имали смо ситуацију да је било јефтиније увести струју, него да је производимо на ТЕ „Морава”, а онда кажемо стала Морава. И треба да стане. Зашто плаћати скупу производњу, ако се може наћи јевтинији киловат-сат, а то се често дешавало, каже он.