Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Николић би победио Дачића на изборима

Николић би победио Дачића на изборима

Када би данас били одржани председнички избори, актуелни председник Србије Томислав Николић би добио убедљиво највећи број гласова. Њега би, како показује истраживање агенције „Медијум Галуп”, на гласачком листићу заокружило 28 одсто бирача. Другопласирани је Ивица Дачић, са подршком од 10 одсто, док је на трећем месту Александар Вучић, који би, према овом истраживању, на председничким изборима добио 5,3 одсто гласова. Међутим, како напомињу у овој агенцији, Вучићево име се спонтано наметнуло јер су сами испитаници њега предлагали као кандидата за председничке изборе. У агенцији кажу и да су председнику Николићу натпросечно наклоњени средњи и нижи социјални слојеви, те да је 47 одсто испитаника рекло да је веома или претежно задовољно радом председника Србије.

У анкети која је рађена од 24. до 30 јануара на узорку од 1.218 испитаника са територије Србије без Косова, 4,5 одсто се изјаснило да би на председничким изборима гласало за Бориса Тадића, 3,8 одсто за Вука Јеремића, док је Бојан Пајтић добио подршку 2,1 одсто испитаника.

Када се говорило о перцепцији односа председника Томислава Николића и премијера Александра Вучића, анкетирани грађани у највећој мери не верују у медијске натписе о њиховом „постојећем” сукобу. Општи утисак је да они раде сложно и да се не разилазе у ставовима, да су као отац и син, као учитељ и ученик.

Складан однос Томислава Николића и Александра Вучића ствара позитиван утисак код грађана. Ако бирач има утисак да постоји сукоб између председника републике и председника владе, то се лоше одражава и по једног и по другог, утврдили су истраживачи „Медијум Галупа”.

Када је реч о рејтинзима политичких странака, ту се резултати овог истраживања углавном поклапају са подацима који су већ раније бележени. Наиме, подршка Српској напредној странци је 48,7 одсто међу опредељеним бирачима, док је тај проценат у целокупном узорку испитаника нешто нижи и износи 38,3 одсто. За Социјалистичку партију Србије међу опредељеним гласачима је њих 6,4 одсто, а међу свим испитаницима они су на ивици цензуса и, како показује истраживање, добили би пет одсто гласова. Коалиција СПС–ПУПС–ЈС би, кажу у агенцији, добила 8,5 одсто гласова. Остатак гласова, како објашњавају, расипа се на 13 партија, од којих ниједна не би прешла цензус. Међу њима су Тадићева Социјалдемократска странка, Српска радикална странка, Демократска странка, Двери, Нова Србија, ЛДП...

Бирачи у Србији, кажу у агенцији, већином су за приступање ЕУ, али су већином и против признавања Косова. Када би морали да бирају између признања косовске независности и ЕУ, већина (66 одсто) би се определила за заустављање европских интеграција.

Јавност у Србији је, показује истраживање, потпуно подељена када је реч о томе да ли земља иде у добром или погрешном смеру. Јер, 44 одсто сматра да је тај смер погрешан, а идентичан проценат оцењује да Србија иде у добром правцу.

Већина грађана (52 одсто) изјаснила се да је за улазак земље у ЕУ, док се уласку противи 26 одсто. На питање како би се изјаснили ако би се данас одржавао референдум за улазак Србије у НАТО, 55 одсто је рекло да би заокружило негативан одговор, а 13 одсто позитиван. Не би гласало 22 одсто бирача, а девет одсто није сигурно који би одговор дали.

--------------------------------------------------------

Грађани не верују таблоидима

Када је реч о медијима, највећи број анкетираних, показује ово истраживање, има поверења у РТС, „Политику”, „Вечерње новости” и Радио С, а нешто мање у ТВ Прва.

Најмање поверења имају у „Ало”, „Информер”, „Курир” и донекле у ТВ Пинк и „Блиц”. Већина има лоше мишљење о таблоидима, у које, кажу у агенцији, по многим мерилима спада и „Блиц”, те се сразмерно томе и не верује оваквој врсти новина.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.