Струја, ипак, скупља од априла

Копаоник – Оно што су државни званичници избегли отворено да кажу првог дана Бизнис форума о поскупљењу струје, другог дана, рекао је Дехенг Ким, шеф канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији. Струја ће од априла бити скупља за 15 одсто. То је у складу са Меморандумом о економској политици који је влада потписала са Фондом, рекао је Ким.

– Не знам шта је јуче о томе рекао премијер тако да не могу да коментаришем његову изјаву, али по Меморандуму струја ће поскупети 15 одсто. Размотриће се и да ли ће бити потребе за даљим повећањем цене електричне енергије 2016 – прецизирао је Ким. 

Колико ће у укупном износу од 15 одсто бити акцизе на струју, а колико сам раст цена је нешто око чега ће морати да се договоре влада и Електропривреда Србије, појаснио је касније новинарима.

Премијер Александар Вучић је јуче на овом истом месту рекао како ће се о тој теми разговарати са ЕПС-ом и ММФ-ом.

– Добићете обавештење благовремено. Знате да не избегавам одговоре и то сте могли да научите од мене. Мислите ли да ћу то да кријем? Нећу, него ћу ако буде требало изаћи пред све и рећи да струја мора да поскупи због тога и тога толико и толико – казао је Вучић.

По Закону о заштити потрошача, ЕПС мора јавно да објави поскупљење 30 дана раније. Значи, по закону, да најава поскупљења већ касни. Ова компанија још није послала захтев Агенцији за енергетику за поскупљење струје. Оно што незванично може да се чује је да се још договара колико ће бити акцизе на струју у процентима а колико ће бити поскупљење. Првобитно је план био да струја поскупи 10, а да акцизе буду пет одсто. Тренутно се разматра да тај однос буде осам према седам. За ММФ, битно је да се у коначном збиру добије 15 одсто. Наши извори кажу да ће ММФ можда и прогледати кроз прсте Србији уколико поскупљење мало закасни, али се не сме догодити да дође прва ревизија аранжмана у мају, а да струја није поскупела.

Кад је реч о смањењу броја запослених у јавном сектору, Дехенг Ким, шеф Канцеларије ММФ-а, потврдио је да ће број запослених у јавном сектору ове године бити мањи за пет одсто. Како је пре два дана истакао премијер Вучић, очекује се да природни одлив буде нешто већи, јер ће више људи отићи у пензију па ће циљано отпуштање бити од 1,7 до 1,9 одсто. Преведено у бројке то је око 10.000 људи.

За Дехенга Кима, шефа Канцеларије ММФ-а прихватљиво је да, ако природни одлив буде већи, отпуштања буду мања.

Кори Удовички, министарка за државну управу и локалну самоуправу, није желела јавно да говори о конкретним бројкама кад се ради о смањењу броја запослених. Како каже, то је процес о коме мора да се разговара унутар владе: „Мислим да је ред да лекар прво саопшти пацијенту да је болестан, па тек онда да он то чита у новинама”.

Она је замерила организаторима Форума што у дискусијама не учествују представници малих и средњих предузећа.

За разлику од првог дана форума када расправе међу учесницима није било, јуче су већ могли да се чују дисонантни тонови.

Према речима Горана Радосављевића, са Факултета за финансије економију и администрацију, подаци говоре да су порески приходи у јануару реално нижи за један одсто. С друге стране, субвенције су повећане, сматра он. Упркос смањењу плата и пензија, када се упореде првобитни буџет за 2014. годину и овогодишња држава каса, расходи су на готово истом нивоу, сматра Радосављевић.

– Држава, да би приказала мањи дефицит, смањује капиталне издатке. То је веома лоше – казао је Радосављевић.

После критика на рачун министра финансија, чуле су се критике и на рад гувернера Јоргованке Табаковић. Оне су дошле од њеног претходника Дејана Шошкића. Он је подсетио да је мандат НБС циљање инфлације.

– А ми у последње две године имплицитно имамо циљање курса – казао је Шошкић.

– Не слажем се с тим – прекинуо га је Мирољуб Лабус, професор Правног факултета.

– И ја се нисам слагао са много тога што сам чуо овде, па сам слушао. Дозволите ми да завршим. Ако је привреда у рецесији, што је у Србији случај, ако је инфлација испод циља, што је опет наш случај, онда морате да релаксирате монетарну политику – казао је Шошкић и додао да је референтна каматна стопа НБС висока у односу на инфлацију.

Мирољуб Лабус, иначе, већ годинама баш на овом месту заступа став да Србија треба да укине динар и пређе на евро.

Јуче је истакао да не очекује пад јавног дуга после три године од примене мера фискалне консолидације. Иначе, владин план предвиђа да после 2017. ниво јавног дуга отпочне да пада.

„Есмарк” је добродошао

Министар привреде Жељко Сертић истакао је да је неколико компанија заинтересовано за управљање железаром. Добродошао је и, како рече, и амерички „Есмарк” с којим влада није нашла заједнички интерес о преузимању те наше челичане. Иначе, ова компанија је, како преноси Ројтерс, јуче истакла да је заинтересована да учествује на јавном позиву, с намером да купи српску челичану до 1. јануара 2016. године.

– До петка је рок за пријаву, све компаније па и „Есмарк” имају обавезу да уплате део депозита за учешће, морају да потпишу изјаву поверљивости и преузму документацију – рекао је Сертић.

У суботу ће се знати ко се јавио на јавни позив за управљање железаром. 

Аница Телесковић

--------------------------------------------------------------

Вујовић: Суфицит у буџету-повећање прихода и мањи расходи

БЕОГРАД – Министар финансија Душан Вујовић изјавио је вечерас да је суфицит у буџету у јануару и фебруару заснован на повећању прихода и на мањим расходима, а да су приходи повећани захваљујући наплати ПДВ-а и акзицама, али и непореским приходима у које улазе дивиденте које плаћају јавна предузећа.

Вујовић је, у Дневнику РТС-а, истакао да су инвестиције мало спорије реализоване, али да ће то бити компензовано у марту, додајући да очекује да ће се позитиван тренд наставити.

Министар финансија је рекао да очекује да ће мањак у буџету на крају године бити нижи од планираног, као и да осим допунских прихода, влада држи расходе под контролом и да се води рачуна о трошковима спољног дуга.

„Најважније је да преглед за први квартал, који ће бити рађен у мају, буде позитиван, и да се тај тренд настави до краја године”, нагласио је Вујовић.

Када је реч о повећању цене струје, Вујовић је навео да су разговори о томе дуго трајали и поновио да ће повећање износити 15 одсто, а да ће тачан однос између повећања цена струје и акзица бити одређен накнадним анализама, додајући да ће акцизе бити саставни део тог повећања од 15 одсто.

„Важно је што ће приход од акзица ићи директно у буџет”, нагласио је Вујовић.

Министар финансија је говорећи о јавном дугу рекао да стварни девизни израз дуга није порастао већ да су порасле курсне разлике.

„Да ли ће јачање долара бити трајна категорија, то ћемо видети, то се сви у свету питају”, рекао је Вујовић.

Министар је такође рекао и да, ако продамо „Телеком”, део прихода ће бити усмерен на отплату дуга.

Коментаришући економски форум на Копаонику, Вујовић је рекао да Влада Србије има висок степен подршке за реформе које су већ дале резултат и додао да је политичка одлучност за спровођење реформи демонстрирана већ првог дана форума.

Министар је навео да следи фаза потпуне имплементације и реформа јавних предузећа, а паралелно са тим и контрола свих елемената расхода и поновио да је циљ да се од губиташа направи главни извор прихода за буџет. Танјуг

--------------------------------------------------------------

Страни инвеститори: Хоћемо једнаке услове за све

КОПАОНИК – Страни инвеститори очекују од Владе Србије стварање једнаких услова пословања за све компаније, а не да се појединима додељује државна помоћ, јер то води ка нелојалној конкуренцији, сагласили су се вечерас на Копаоник бизнис форуму представници страних компанија.

На панелу „Очекивања страних инвеститора у погледу економских реформи” поручено је да су компаније задовољне корацима које је Влада начинила, поготово усвајањем Закона о раду, Закона о планирању и изградњи и Закона о стечају.

Међутим, како су навели, једнаки услови пословања су кључни предуслов за стварање привлачног пословног окружења.

„Потребна је предвидивост и једнаки услови за све”, поручио је председник Савета страних инвеститора (ФИЦ) Фредерик Коен.

Он каже да није фер то што нека државна предузећа добијају субвенције.

„Знамо да то има социјални ефекат, али ове ствари морају да се исправе”, поручио је он.

Са њим се сагласио и генерални директор ДДОР осигурања Ђорђо Маркеђани који је рекао да под једнаким условима подразумева постојање прописа на нивоу свих чланица ЕУ, али и оних који су у поступку приступања како би све компаније пословале под истим тржишним принципима и биле једна другој лојална конкуренција.

Он је навео да су страним инвеститорима потребне јасне норме и стандарди, стабилни прописи и спровођење закона.

Коен је додао и да је за инвеститоре, пођеднако као и грађане веома важно смањење јавног дуга и дефицита, јер уколико до тога не дође, и инвеститори ће то „дебело платити”.

Склапање аранжмана са ММФ је, како је навео, добар знак да ће се ови макроекономски параметри поставити на одрживу путању.

„У следећих неколико месеци кључно ће бити да Влада успешно оконча приватизацију предузећа, што ће довести до смањења дефицита, а новац који је давала губиташима мораће боље да упосли”, истакао је он. Танјуг

--------------------------------------------------------------

Костић: Уложио бих у Звезду, Партизан, али да услови буду јавни

КОПАОНИК – Председник МК Групе Миодраг Костић изјавио је вечерас да би први био заинтересован да инвестира ако би било услова за јавно приватно партнерство у фудбалским клубовима Црвена Звезда и Партизан.

„То би био одличан пример за јавно приватно партнерство када би услови били јавно објављени, односно транспарентни”, рекао је Костић на Копаоник бизнис форуму.

Одговарајући на питање о јавно приватном партнерству у бањском туризму, Костић је навео пример Јошаничке бање за коју је пре неколико година био заинтересован.

Међутим, додао је, општински челници су одмах почели да смишљају колику би цену тражили и ништа се није десило до данас, осим што темељи које је својевремено направио Фонд здравства пропадају и такви у суштини не вреде ни динара.

Он је још навео да је МК Група у 2014. дала на име пореза и доприноса око 92 милиона евра, а 44 најуспешније приватне компаније у Србији око милијарду евра и то зато што су, како је рекао, биле успешне.

„А шта да нису биле успешне”, запитао је. Танјуг