Велика ретроспектива европског џеза

Ротердам – Америка се добровољно одрекла неприкосновеног права на џез оног тренутка када је у популарну музику почео да улази велики новац. Још шездесетих година прошлог века многи амерички џезери одлучили су да се преселе у Европу која их је боље прихватала. Њихово присуство на европском континенту је, с друге стране, било замајац рађања аутентичне европске џез сцене, при чему су се водећи ликови трудили да понуде нови џез који ће бити инспирисан Америком, али и укључити елементе европске класичне музике, музике 20. века, фолклора и лаких нота.

Да је џез озбиљно мутирао у машти Европљана, коначно је "признао" и North Sea Jazz фестивал у Ротердаму. Највећи светски сајам џеза ове године је приредио неколико посебних програма посвећених џезу у Европи, као и финале такмичења Европске радиодифузне уније (EBU) – European Jazz Competition. На сцене ротердамског комплекса Ahoy попели су се водећи европски џез уметници и нови клинци, који су уверили присутне да за будућност европског џеза не треба бринути.

Анри Тексје (Француска), Миша Менгелберг (Холандија) и Бари Гај (Енглеска) наступили су у оквиру програма исправно названог "Иконе европске импровизације". Сва тројица сада у саставима имају и младе музичаре којима преносе своје искуство – уз Тексјеа је његов син Себастијен (саксофон), у првој линији Гајевог "New Orchestra", уз легендарног саксофонисту Евана Паркера (Енглеска) налази се најбржи саксофониста новог доба Матс Густафсен (Шведска), а са Менгелбергом и његовим партнером Ханом Бенинком, у ICP Orkest (Instant Composers Pool) свирају свежи дипломци холандских џез академија. Заједнички именитељ ових састава је невероватна способност организовања буке – уметници се разилазе и окупљају око једног мотива, излуђујући џез аматере који тешко успевају да схвате шта је написано, а шта импровизовано.

Представљање нових издања немачке продукције ECM отворено је наступом ансамбла Кристијана Валумреда, још једног норвешког уметника који веродостојно описује меланхолију европског севера, уз елементе фолклора и класичарског минимализма. Пољски трубач Томаж Станко (добитник Hans Koller Prize, награде за најбољег европског џез музичара 2002) бира терен neobopa, где раскошни импровизаторски таленат долази до пуног изражаја. Легендарни италијански трубач Енрико Рава концептуално је остао у седамдесетим годинама прошлог века. У фронту уз њега је млади тромбониста Ђанлука Петрела, кога је у Ротердаму дочекало пријатно изненађење – Paul Acket Award (награда која носи име оснивача фестивала), за европске таленте који заслужују већу пажњу. Други Равин пулен и ученик, пијаниста Стефано Болани извео је соло реситал приказујући супериорну технику и изванредан смисао за савремену композицију.

Најхрабрији програм носио је име "Нови звуци Европе" – трија Гвилима Симкока (Енглеска), Димитрија Бодурова (Бугарска) и Жан-Марк Фолца (Француска), односно квартет Матијаса Ејка (Норвешка) који се тек спремају да први пут уђу у студио и прилика да наступе на оваквом догађају може да им буде фантастичан подстицај. Велики плус организаторима за одлуку да саставе овакав програм, а млади џез клинци су им се одужили одличном свирком. Други сличан програм био је финале EBU такмичења, на којем је победио енглески састав "Empirical". Уз новчану награду од 5.000 евра, очекује се помоћ EBU у уговарању гостовања састава на водећим светским џез фестивалима.

Специјалитет нове европске џез сцене је хумана употреба електронике у покушају стварања џеза који ће бити прихватљив и техно генерацији. Лидер овог стила је норвешки трубач Нилс Петер Молваер, ове године у друштву гитаристе Еивинда Арсета (Норвешка) и басисте Била Ласвела (САД), што је осим боја џеза и електронике значило и аспекте Хендрикс-оријентисаног рока и фанкија. Трио шведског пијанисте Есбјорна Свенсона (Е.С.Т.) користи електронику само као суптилни додатак поетичним разигравањима музичара. Енглески састав "The Cinematic Orchestra" нуди нео-синг и џез-соул за хипнотички плес, уз занимљиве пројекције психоделичних видео спотова на платну иза њих. Непосредно пред њихов наступ, публику која је била заинтригирана објавом "Special Performance From London (Secret)" обрадовао је наступ британског пијанисте Џејмија Калама, велике звезде популарне музике и џеза у камерном клупском амбијенту.

Било је и чистог фолклора. Холандски "Amsterdam Klezmer Band" бави се јеврејским музичким наслеђем и балканском традицијом. Румунски "Fanfare Ciocarlia" један је од најпоштованијих лимених састава Европе. Српско-мађарско-турско-пољско-холандска дружина "Carlama" аранжирала је музику наших трубача за квартет саксофона и два ударача. Програм "Источноевропски џез", са два састава из Пољске и по једним из Мађарске и Молдавије, такође је дискретно био обојен народном традицијом. Остаје болан укус да није било места ни за један српски бенд – било за наше трубаче, било за аутентичне џез ансамбле Васила Хаџиманова, или Владе Маричића. Можда би иза оваквих иницијатива требало да стане и нека званична институција, попут Министарства културе Србије, која би остварила контакт са организаторима и помогла гостовање материјалним средствима. Знајући да је на ранијим издањима фестивала редовно било боја Балкана (али у извођењу наших људи из егзила, попут Бојана Зулфикарпашића, Весне Петковић или Љиљане Петровић Батлер), верујемо да би организатори са ентузијазмом дочекали овакву иницијативу.