Европско „не” Грцима

Од нашег дописника

Атина – Европска централна банка је на три грчка захтева рекла „не”. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер одбио је састанак са грчким премијером Алексисом Ципрасом пре понедељка, док је Еврогрупа незадовољна прелиминарним списком реформи који је министар финансија Јанис Варуфакис упутио пре одлучујућег састанка у Бриселу.

Истина је да нико нема одговор шта ће бити са Грчком ако у понедељак Еврогрупа одбије захтев Атине да јој се пре рока одобри обећани кредит од 7,2 милијарде евра. Западна штампа тврди да је сценарио са повратком на драхму поново актуелан, а овдашњи медији се, заједно са целом нацијом, надају да Еврогрупа неће дозволити такав исход и да ће у последњем тренутку услишати грчку молбу. Друго је питање колика ће и каква цена бити за то и како ће је Ципрасова влада објаснити сународницима који још верују у чуда и чаробан штапић у рукама левичарске владе.

А влада нема чаробна решења суочена са чињеницом да у марту треба да отплати 2,2 милијарде евра и да 1,4 милијарде из те суме иде Међународном монетарном фонду који не трпи одлагања. Влада је јуче успела да уплати 310 милиона, а остатку се нада уколико Еврогрупа „одреши кесу”.

Шок је била одлука Европске централне банке: на састанку у Никозији, на три грчка захтева, председник ЕЦБ Марио Драги одговорио је са „не”. Атини је јасно стављено до знања да не може да рачуна на ЕЦБ како би подигла границу емитовање краткорочних државних обвезница, да каматне стопе остају на историјском минимуму и да према новом програму ЕЦБ не може да купује грчке обвезнице.

„ЕЦБ није политичка институција већ је заснована на прописима”, одговора Драги на питање о граници за емитовање хартија од вредности и зашто је забрањено да ЕЦБ директно или индиректно финансира владу.

Једна од опција за финансирање Грчке била би подизање границе за емисију грчких обвезница која тренутно износи 15 милијарди евра. Али, како је тај лимит већ достигнут, ЕЦБ је ставио вето на даље подизање. Међутим, ЕЦБ је Хитни фонд за очување ликвидности попунио за додатних 500 милиона па грчке банке на располагању сада имају укупно 68,8 милијарди евра. Овај фонд је пре десетак дана већ био допуњен са 3,5 милијарди евра.

Драги, који је заузео тврд став према Грчкој, међутим, не искључује да се обнови главна финансијска линија за грчке банке, али тек када Атина постигне званични споразум о дугу са партнерима из еврозоне.

Премијер Ципрас је одржао хитан састанак са гувернером Грчке националне банке Јанисом Стурнарасом, одмах по његовом повратку из Никозије. Из изјаве гувернера види се да је ситуација критична и да Грчка, заиста, може да остане без новца. Стурнарас је истакао да је од круцијалног значаја да састанак Еврогрупе у понедељак у Бриселу буде успешан, дакле, да Атина пре договореног рока добије приступ кредиту од 7,2 милијарде евра. Порука сународницима је да су „банке ликвидне и да су депозити сигурни”.

У покушају да добије подршку премијер Ципрас је учинио још један у низу дипломатских напора предлажући хитан састанак председнику Европске комисије. Међутим, према западним изворима, Јункер је одбио састанак са грчким премијером пре одржавања састанка Еврогрупе и предложио разговоре тек по окончању скупа у Бриселу.

Министар Варуфакис је већ упутио списак шест најважнијих реформи које треба да буду основа за преговоре са Еврогрупом да, пре рока утврђеног споразумом о четворомесечном продужавању финансијске помоћи, Грчкој омогући коришћење кредита. На списку су такозвани хуманитарни пакет, реформе јавне администрације, прецизна шема исплате заосталих дуговања према држави, нови порески систем и методи борбе са корупцијом.

Међутим, судећи по првим реакцијама из Брисела, председник Еврогрупе Јерун Дејселблум није задовољан јер сматра да недостаје много детаља који су неопходни да би министри могли да приступе расправи.

До понедељка Атина наставља са грозничавим напорима да „списак испегла” и смисли шта да ради ако одлука Еврогрупе не буде позитивна.