Могу ли продавачице да упропасте шопинг?

Шопинг! Активност која једно кишно новембарско поподне претвара у карневал самбе, која мења расположење за 180 степени, која се на „рецепт” прописује уместо антидепресива и за коју већина жена тврди да има проверено афродизијачко дејство. И коју, веровали или не, могу да покваре та дивна „створења” – продавачице!

Колико сте пута кренули у шопинг наоружани чеком од последње плате и свим кредитним картицама и од те мисије одустали само зато што сте у првој радњи налетели на продавачицу која вас је третирала за нијансу пријатније од кувара који дочекује несрећног Оливера Твиста који моли за додатну порцију хране? Колико су вас пута те „љупке жене” догурале до ивице суза својим коментарима да се тај модел не производи у вашој величини, да у вашим годинама морате да користите крему-пудер-коректор који боље сакрива боре или да ви немате новац за ствари које се налазе на полицама бутика?

За разлику од западних земаља, у чијим радњама углавном раде продавачице које од девет до пет носе осмех „закачен” иза минђуша и која ће вас из радње испратити подједнако срдачно као да сте у њој оставили целу своју плату или сте (више него очигледно) решили да изненадни пљусак прекратите разгледањем најновије колекције – паста за зубе, у Србији, како се често може чути, постоји већа вероватноћа да сретнете И-Тија него насмејану продавачицу.  

Из неког непознатог разлога, најскупљи артикл у већини наших радњи јесте осмех продавачица, а најгушће насељена врста продавачица су оне које се понашају се као да су лично дизајнирале сваки комад ципела, гардеробе или парфема који се налази на полицама. Оне су заштитни знак парфимерија или бутика са фирмираном гардеробом, њихова глава најчешће се налази у облацима најновијих парфема, нос – који сантиметар изнад, а поглед препун презира упућују на адресу свакога ко не украшава насловне странице таблоида.

Њихове сестре близнакиње су „манекенке” из „силиконске долине” које се налазе на привременом раду у бутику све док не улове неког младог капиталисту који ће их спасити од зле судбине. Препознаћете их по испегланој коси, реш кварцованој кожи и свеже маникираним ноктима, који им представљају главну препреку у бављењу њиховом основном делатношћу – додавању тражених ствари са полица.

Особе које су навикле да купују у светским метрополама ову врсту продавачица веома лако могу да помешају са глувонемим особама, јер оне са муштеријама углавном комуницирају путем мимике – ваш улазак „прокоментарисаће” једва приметним климањем главе у правцу горе-доле, на постављена питања најчешће „одговарају” негативним махањем главе у правцу лево-десно, а незадовољство вашим разгледањем производа демонстрираће тако што ће ципелу или ролку коју сте управо вратили на полицу или на офингер померити два сантиметра улево или удесно – односно тамо где је стајала пре него што сте ви дошли на идеју да пореметите „мир” и „хармонију” у њеној радњи.    

Продавачице које често срећемо у мини-маркетима и мини-парфимеријама су исте оне којима би оперативци Штазија позавидели на ентузијазму са којим прате сваки ваш корак и реагују на сваки ваш нагли покрет. Њихова девиза је: свака особа која пређе праг продавнице третира се као лопов – док се супротно не докаже! На несрећу, ова врста продавачица клонира се у оним радњама чији су власници израчунали да им је јефтиније да запосле особље који својим изгледом подсећа на контролоре у ГСБ-у или на избациваче из сеоских биртија него да уграде заштитне магнете на производе. Ако се приближите штанду са ситном козметиком или ситним чоколадицама њихово узнемирење расте, а ако се усудите да пробате тестер-кармин или сенку за очи будите уверени да ћете у горњем десном углу огледалцета угледати њихово избезумљено лице.

Да ли због незадовољства висином плате или због потребе да себи дају на значају тек – већина продавачица са својим купцима комуницира путем узвичника, а главна тема дискусије гласи – треба да верујете мени, а не својим очима. То је она врста продавачица која ће вас до последњег атома енергије убеђивати да чарапе од 20 дена трају двадесет година и да су потпуно резистентне на жар од цигарете, да пудер који потамњује ваше лице за три нијансе изгледапотпуно природно на дневном светлу, да боја сахарског песка сужава и да ће се ципеле два броја мање разгазити после два дана ношења. Овај аргумент посебно сумануто звучи када вас продавачица у салону за венчанице убеђује да ће вас два броја мање „шпицасте” лаковане ципеле на првом венчању мало жуљати, али да ће вам већ на следећој свадби – пристајати баш као Пепељуги!