РАДИКАЛНА РЕШЕЊА

Од свих важних државних послова српски управљачи обавили су два. Све остало замрзнуто је и чека ново мешање страначких карата. Али, и та два обављена посла више сведоче о дубини кризе и апсурдности овако компоноване политичке сцене него што показују одговорно лице власти.

Прво су чланови српске владе, прегласавањем, некако развластили Дејана Михајлова, секретара Владе Србије, да ,,златну акцију” у пословима ,,Телекома – Србија” чува код куће, у орману испод чистог веша, па су је доделили Мирку Цветковићу, министру финансија, што је омогућило да се Бранко Радујко, кандидат ДС-а за директора овог лукративног предузећа, најзад појави на новом послу.

Не постоји ама ниједан паметан разлог због кога је Михајлов, под различитим изговорима, избегавао седнице Управног одбора овог предузећа, односно зашто није долазио да гласа, осим ако није реч о баналном турању прста у око коалиционим партнерима, односно о некој врсти такмичења у показивању моћи, што јесте доста детињасто понашање.

Али, то можда изгледа тако нама који све то гледамо са стране и о томе читамо у новинама, док можда њима који тамо седе и о томе гласају, мрко се гледају, надмудрују и надваравају, мере количину моћи, то изгледа као нека политичка тактика у коју људи, кад се удубе преко главе, почну да верују чак до мере да помисле да смо их због тога изабрали.

Мислио сам да је то инцидент, све док не би овог понављања гласања у Добром Пољу, селу крај Бољевца, са цигло 362 гласачке душе, што је одложило формално проглашење резултата председничких избора, на којима се појавило преко четири милиона људи, а што је, опет, одложило и инаугурацију Бориса Тадића у председника државе.

Један сељанин дојавио је да је други сељанин гласао, иако му је истекла важност личне карте, па је Републичка изборна комисија већала од зоре до мрака и одлучила да се добропољско гласање има одржати поново, мада оно никако не може утицати на резултат избора, о чему се и Владимир Путин обавестио, па послао честитку Тадићу.

Удруженим снагама ДСС-а, радикала и СПС-а, дошло је до тог одлагања, а да се томе не види никаква сврха, политичка или било каква друга, осим, да, ето, малтретирају победника, да му се свете, и да му потуре под нос чињеницу које је и сам свестан – да је распоред снага у парламенту и институцијама такав да кад се ови мудраци удруже може да се констатује и да је земља равна плоча која почива на леђима кита.

У овом тренутку, то друштво ми не личи на неког ко може да одбрани принципе елементарне политичке пристојности и легалности, а камоли да брани Косово. Пре ми личи да се та њихова силна галама око Косова и Европе своди на, како сам већ написао, ,,распиривање кризе која води расписивању ванредних парламентарних избора”.

Нови избори јесу радикално решење за излаз из сплета околности у којој једна политичка и идеолошка групација има већину у парламенту, а друга климаву, бројчану већину у влади. Али, то не значи да су нови избори и најбоље решење, утолико пре што нема поузданих доказа да би се распоред политичке моћи померио у било ком правцу.

Институције у Србији у овом тренутку су блокиране. Стиже, у тренутку писања овог текста, вест да ће се одржати телефонска седница владе због Бора, што јесте важно али не бих рекао да је од пресудне важности за функционисање државног система. Та вест пре показује мрзовољу партнера него њихову спремност да раде свој посао. Блокиран је и рад Скупштине. Ни председник, у ствари, још није изабран. Чека се завршна добропољска реч по том питању.

Нагла ескалација сукоба, мада је он већ ескалирао преко граница толеранције, водила би брзом паду владе. То би осујетило жељу Тадићевих присталица да се евроспоразум потпише, јер би падом владе био изгубљен легитимитет тела које то треба да одобри. Институционална блокада кулминира у тренутку када је покренут механизам проглашења косовске независности.

Техничка влада, дакле влада у оставци, никакав је одговор на изазове који су пред друштвом и државом. Али, пробајте то њима да објасните.

Главни уредник недељника ,,Време”