Тата узбуњивач открива малверзације у вртићима

Илија Лукић, отац двоје деце и непоправљиви ентузијаста, у паузи између одласка на посао, дечјих болести, држања малишана за руку после операције крајника, учешћа на радионицама у вртићу, уз подршку и жртву целе породице, покушава да се избори за бољи статус родитеља у држави. Већ годинама неуморно крстари градом обилазећи предшколске установе, састајући се са адвокатима, градским функционерима и представницима Министарства просвете. У рукама му је торба пуна дописа које је слао министарствима просвете, рада и социјалне политике, заштитнику грађана, градским секретаријатима... Не ради то ни из какве личне користи, јер гомила само трошкове за таксе, гориво, телефонске разговоре. Није члан ниједне невладине организације. Покреће га искључиво нада да ће свима нама бити боље. Ваљда ћемо једном са задовољством моћи да кажемо да живимо у држави која брине о деци, која поштује законе и награђује оне који уредно плаћају рачуне, порез, кредите...

Нажалост, наш саговорник потврђује тезу да је бити родитељ у Србији и живети од просечне плате веома тешко. Иако је уморан од државне бирократије каже да не одустаје од своје борбе.

Илија Лукић главни је „кривац” што су сви сазнали да су родитељи из неколико градова у Србији чак четири године плаћали незаконито високу цену за боравак деце у вртићу. За сада је утврђено да су веће учешће родитељима наплаћивали у Крагујевцу, Београду, Крушевцу и Лесковцу. Иако закони прописују да родитељи могу да учествују само са 20 одсто у трошковима боравка детета у вртићу, неколико локалних самоуправа наплаћивало је чак 80 одсто. Открио је то сасвим случајно, читајући законе о образовању и предшколском васпитању док се припремао за седницу Савета родитеља у Барајеву на чијем је челу од септембра прошле године.

Одмах је алармирао Министарство просвете које је, после одређеног времена, упозорило градску власт у Крагујевцу и Београду да усклади правила са важећим законима. Општинари у престоници су цене у вртићима ускладили са законом тек прошлог месеца, а Крагујевац је смањио рачуне у септембру прошле године.

За његову фејсбук-страницу „Харач за обданиште (вртић предшколска установа) – Београд” чули су готово сви родитељи предшколаца. На страници је окупио око 1.500 пријатеља, а свакодневно му се људи обраћају тражећи савет како да се изборе са бахатошћу општина који су годинама кршиле закон.

Он четири године учествује у раду Савета родитеља „Полетарац”, а како каже, на то га је покренула жеља да покуша да исправи неправедност приликом наплате вртића. Опште је познато да су годинама уназад највише рачуне за вртић имали само родитељи који раде у државним фирмама или у великим корпорацијама, једини који целу плату примају преко текућег рачуна и не могу да „лажирају” примања. Нажалост, углавном је реч о људима који су, са просечним платама, за длаку превазилазили горњу границу на регресној скали. Ови родитељи београдских малишана за вртић су донедавно морали да издвајају готово 10.000 динара, иако је закон прописивао само 2.660 динара (20 одсто од економске цене). Једина шанса да поврате незаконито наплаћен новац је приватна тужба.

– Тужићу градску власт и позивам све којима је неопходна помоћ да ми се обрате или евентуално придруже у тужби. Поједини градски челници јавно су истицали да су пословали у складу са законом и да нема основа да родитељима буде враћен новац. Након изјашњења заштитника грађана јасно је да је реч о притиску на родитеље да одустану од тужбе. Многи људи су тада изгубили мотивацију да се боре за своја права и неко мора да их охрабри. Верујем у независност судства и у праведну пресуду – истакао је наш саговорник.

Удружење „Родитељ” покренуло је и иницијативу пред Уставним судом за оцењивање законитости правилника на основу којег је градска власт родитељима подносила рачун за вртић. Сигурно ће им ићи наруку недавно изјашњење заштитника грађана који је потврдио да су управе градова Београда и Крагујевца прекршиле закон приликом издавања рачуна за боравак деце у вртићима и то од 2010. године до краја 2014. Овим градовима заштитник је наложио да пронађу начин да обештете родитеље.

Наш тата је борећи се за права родитеља стигао до Крагујевца, Крушевца и Лесковца. Састајао се са општинским функционерима, као и са члановима разних других родитељских удружења.

– Што се тиче тужби и борбе за повраћај новца, родитељи у Смедереву и Београду су најбоље организовани. У малим срединама много је већи притисак на појединце који су одлуче да се боре за своја права. Моја деца никада нису била дискриминисана у вртићу нити сам ја доживео неке непријатности – истиче Илија Лукић који за запослене у предшколској установи Барајева има само речи хвале.

Иако су нова правила од 1. јануара донела нову цену у вртићима која у Београду износи око 5.500 динара и једнака је за све, поставља се питање њене оправданости. Тиме је, са једне стране, исправљена ранија грешка на коју је указивао узбуњивач, али са друге стране, ова сума ипак погађа родитеље који су са минималним примањима и до сада једва „крпили крај са крајем”.

– Још у септембру сам послао допис Секретаријату за образовање и дечју заштиту захтевајући да ми образложе своју рачуницу у складу са којом свако дете које похађа вртић кошта градску власт скоро 28.000 динара. На ово питање чекам одговор већ шест месеци – каже Лукић.

Наш саговорник је, читајући законе, открио да су вртићи мимо закона наплаћивали пуну цену за боравак детета у вртићу сваки пут када је било „неоправдано” одсутно. Изборио се пре две године за отварање продуженог боравка за прваке у основној школи у Барајеву. Тражио је од Министарства рада и социјалне политике информације о томе да ли ће коначно почети израда социјалне карте сваког грађанина која би требало да пружи слику о томе коме је од родитеља заиста неопходан попуст за вртић, ко има право на дечји додатак или неки други вид помоћи. Будући да му старије дете од септембра креће у школу, кроз осмех каже да ће се потрудити да учествује и у школском савету родитеља. На које ли ће проблеме тек тада наилазити...