Проневера дечје среће

Симпатичне разгледнице и новогодишње честитке, чијом куповином се помаже сиромашној деци широм света, постале су извор великих сумњи широм Немачке. Просечан Немац убудуће ће се поприлично замислити када купи неку добротворну разгледницу будући да расправе о наводном ненаменском трошењу милиона евра у немачком одсеку Уницефа не силазе са новинских стубаца. Осим тога, и велики донатори су већ ставили „прст на чело“ и одлучили да се бар накратко повуку из круга оних који финансијски подржавају ову међународну добротворну организацију за помоћ деци, док се амбасадори добре воље из редова познатих личности полако дистанцирају.

Недавна оставка Хајде Симонис на место председнице немачког Уницефа и њене оптужбе за нетранспарентно финансијско пословање у овој организацији не само што су пољуљале углед Уницефа већ се поставило питање колико пара од донација заиста дође до угрожене деце, а колико потроше разни консултанти и администрација.

Према тврдњама Симонисове, буџет организације и примања њених руководилаца нису јасни а управни трошкови су превисоки. После вишемесечног истраживања, лист „Франкфуртер рундшау“ је објавио да располаже документима управе Уницефа према којима управни трошкови износе чак 18,5 одсто годишњег прихода од добровољних прилога, а не испод 10 одсто, како ова организација тврди на својој интернет-страници.

Осим тога, јавност у Немачкој очекује и да чује резултат рада тужилаштва у Келну које је крајем прошле године покренуло истрагу против извршног директора немачког Уницефа Дитриха Гарлихса осумњиченог за проневеру. Акција је покренута када су немачки медији објавили наводе да је Уницеф трошио високе суме новца на сумњиве саветничке уговоре, као и на реновирање свог седишта у Келну.
Према наводима немачких медија, један од бивших запосленика Уницефа је од одласка у пензију, пре две године, зарадио више од 300.000 евра хонорара као саветник. Међутим, Гарлихс за њега тврди да је веома цењен компјутерски стручњак чији би рад коштао чак и више да су ангажовали саветника ван Уницефа.

Ипак, немачки медији су објавили и да је други радник Уницефа за разне пројекте добио безмало 200.000 евра, док је на реновирање Уницефовог седишта утрошено више од милион евра.

Док извршни директор Дитрих Гарлихс пориче све оптужбе о превисоким хонорарима, Симонисова објашњава да је још пре непуних годину дана уочила разне финансијске неправилности, као и да је безуспешно покушавала да промени правилник Уницефа тако да финансије управе постану транспарентне.

Афера у Уницефу изазвала је и реаговање немачке канцеларке Ангеле Меркел, која захтева да се што брже рашчисте све сумње на рачун немачког одсека светске организације за помоћ деци.

Симонисова, иначе бивша премијерка савезне покрајине Шлезвиг Холштајн, не одустаје од борбе иако је донедавне колеге оцењују као одговорну за кризу у немачком Уницефу.

„Не могу они само да промене начин коришћења фондова уколико недостаје транспарентност. Тамо постоје сумњиве процедуре, као што су, на пример, велике исплате за консултантске уговоре“, рекла је Симонисова за „Франкфуртер рундшау“, лист који је немачки Уницеф тужио због извештавања о овој теми.

Симонисову је, иначе, на функцији заменио ранији председавајући Рајнхард Шлагинтвајт, што према мишљењу донатора, нарочито славних личности, уопште није срећно решење. Према њиховом мишљењу, нови почетак имао би смисла само ако би читава управа, укључујући и Дитриха Гарлихса, поднела оставку, а не наставком рада са старом екипом.