Pronevera dečje sreće

Simpatične razglednice i novogodišnje čestitke, čijom kupovinom se pomaže siromašnoj deci širom sveta, postale su izvor velikih sumnji širom Nemačke. Prosečan Nemac ubuduće će se poprilično zamisliti kada kupi neku dobrotvornu razglednicu budući da rasprave o navodnom nenamenskom trošenju miliona evra u nemačkom odseku Unicefa ne silaze sa novinskih stubaca. Osim toga, i veliki donatori su već stavili „prst na čelo“ i odlučili da se bar nakratko povuku iz kruga onih koji finansijski podržavaju ovu međunarodnu dobrotvornu organizaciju za pomoć deci, dok se ambasadori dobre volje iz redova poznatih ličnosti polako distanciraju.

Nedavna ostavka Hajde Simonis na mesto predsednice nemačkog Unicefa i njene optužbe za netransparentno finansijsko poslovanje u ovoj organizaciji ne samo što su poljuljale ugled Unicefa već se postavilo pitanje koliko para od donacija zaista dođe do ugrožene dece, a koliko potroše razni konsultanti i administracija.

Prema tvrdnjama Simonisove, budžet organizacije i primanja njenih rukovodilaca nisu jasni a upravni troškovi su previsoki. Posle višemesečnog istraživanja, list „Frankfurter rundšau“ je objavio da raspolaže dokumentima uprave Unicefa prema kojima upravni troškovi iznose čak 18,5 odsto godišnjeg prihoda od dobrovoljnih priloga, a ne ispod 10 odsto, kako ova organizacija tvrdi na svojoj internet-stranici.

Osim toga, javnost u Nemačkoj očekuje i da čuje rezultat rada tužilaštva u Kelnu koje je krajem prošle godine pokrenulo istragu protiv izvršnog direktora nemačkog Unicefa Ditriha Garlihsa osumnjičenog za proneveru. Akcija je pokrenuta kada su nemački mediji objavili navode da je Unicef trošio visoke sume novca na sumnjive savetničke ugovore, kao i na renoviranje svog sedišta u Kelnu.
Prema navodima nemačkih medija, jedan od bivših zaposlenika Unicefa je od odlaska u penziju, pre dve godine, zaradio više od 300.000 evra honorara kao savetnik. Međutim, Garlihs za njega tvrdi da je veoma cenjen kompjuterski stručnjak čiji bi rad koštao čak i više da su angažovali savetnika van Unicefa.

Ipak, nemački mediji su objavili i da je drugi radnik Unicefa za razne projekte dobio bezmalo 200.000 evra, dok je na renoviranje Unicefovog sedišta utrošeno više od milion evra.

Dok izvršni direktor Ditrih Garlihs poriče sve optužbe o previsokim honorarima, Simonisova objašnjava da je još pre nepunih godinu dana uočila razne finansijske nepravilnosti, kao i da je bezuspešno pokušavala da promeni pravilnik Unicefa tako da finansije uprave postanu transparentne.

Afera u Unicefu izazvala je i reagovanje nemačke kancelarke Angele Merkel, koja zahteva da se što brže raščiste sve sumnje na račun nemačkog odseka svetske organizacije za pomoć deci.

Simonisova, inače bivša premijerka savezne pokrajine Šlezvig Holštajn, ne odustaje od borbe iako je donedavne kolege ocenjuju kao odgovornu za krizu u nemačkom Unicefu.

„Ne mogu oni samo da promene način korišćenja fondova ukoliko nedostaje transparentnost. Tamo postoje sumnjive procedure, kao što su, na primer, velike isplate za konsultantske ugovore“, rekla je Simonisova za „Frankfurter rundšau“, list koji je nemački Unicef tužio zbog izveštavanja o ovoj temi.

Simonisovu je, inače, na funkciji zamenio raniji predsedavajući Rajnhard Šlagintvajt, što prema mišljenju donatora, naročito slavnih ličnosti, uopšte nije srećno rešenje. Prema njihovom mišljenju, novi početak imao bi smisla samo ako bi čitava uprava, uključujući i Ditriha Garlihsa, podnela ostavku, a ne nastavkom rada sa starom ekipom.