Камата на политички ризик

Повећање референтне каматне стопе са 10 на 10, 75 одсто могло би, према мишљењу банкара, да проузрокује поскупљење динарских кредита. Ипак, како је ова врста позајмица веома популарна међу грађанима и привредницима, појединим банкама није у интересу да заустављају њихову експанзију, па неколико њих обећава да се неће одлучити на такав корак.

Јачање инфлаторних очекивања, висока базна инфлација, пораст зарада у јавном сектору – разлози су због којих је Народна банка прекјуче повећала цену новца за 0,75 одсто, односно камату по којој је банке задужују.

Међутим, повећање референтне каматне стопе, према оцени Радована Јелашића, гувернера НБС, не би требало да доведе до поскупљења кредита грађана. Он не очекује да ће банке повећати камате, иако за то имају оправдање, јер би тако угрозиле своју позицију и умањиле конкурентност на тржишту.

Ипак, Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, сматра да ће повећање референтне каматне стопе управо плаћати корисници динарских кредита са променљивом каматном стопом.

– Основни задатак НБС је подстицање и одржавање стабилности цена. Централна банка је за текућу годину утврдила циљану стопу базне инфлације у распону од три до шест одсто. Остварење тог циља је угрожено, имајући у виду да се убрзава раст базне инфлације која се приближава горњој граници утврђеној за 2008. годину. Наравно, раст референтне стопе, кључног инструмента монетарне политике Централне банке, имаће и утицај на раст каматних стопа на међубанкарском динарском тржишту (Белибор). Логична последица ове одлуке била би и блага апресијација, то јест јачање домаће валуте. Међутим, Петровић објашњава да учесници на девизном тржишту тренутно више тежине дају политичком ризику.

Будући да је један од основних циљева повећања референтне каматне стопе управо повећавање цене кредита, односно смањење раста зајмова, како наглашава Бојан Лечић, заменик директора Сектора трезора банке Интезе, сигурно је да ће ова мера условити раст камата на динарске пласмане, како грађанима, тако и предузетницима. Међутим, она, према Лечићевим речима, неће изазвати поскупљење банкарских позајмица индексираних у страној валути.

Скок референтне каматне стопе, како процењује Соња Миладиновски, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, свакако ће имати одређено, макар и одложено дејство на апресијацију курса. Без обзира на то што би оно могло да утиче на поскупљење динарских кредита, ова банка неће повећавати каматне стопе.

Динарски кредити такође неће поскупети ни у Уникредит банци, јер, како објашњавају, такве позајмице не носе валутни и курсни ризик.

– Ове позајмице су у експанзији и не желимо да заустављамо тај раст – објаснила је Марија Благојевић, извршни директор Сектора за пословање са становништвом Уникредит банке.
М. Авакумовић

---------------------------------------------

НБС интервенисала продајом 20 милиона евра

Курс динара ојачао је јуче око 15 часова на 83,5 динара за један евро, пошто је Народна банка Србије (НБС) интервенисала продајом 20 милиона евра из мењачких послова, изјавио је сарадник Привредне коморе Србије Горан Николић.

Он је казао да то значи да ће сутрашњи званични курс бити око 83,5 динара за један евро, пошто се највећи број трансакција на девизном тржишту међу банкама обавља до раних поподневних часова.

Обим трговања међу банкама је током читавог дана мали, а шест највећих банака није објавило котације, односно вредности по којима је спремно да купује и продаје евре, нагласио је Николић.

Како је навео, курс динара је током преподнева ослабио око 3,5 одсто и у међубанкарској трговини око поднева један евро вредео је 84,4 динара.

Узрок слабљења динара је криза владе и покушај наметања изолације одбијањем премијера и дела министара да потпишу Прелазни политички споразум Србије са Европском унијом, оценио је Николић.

Бета