Нема кривих за одсечене српске главе

Од нашег дописника

Бањалука – Наредба Тужилаштва БиХ да се не спроводи истрага против председавајућег Представничког дома парламента БиХ Шефика Џаферовића донесена је врло брзо будући да је више од десет хиљада страница материјала тужиоцима предато пре свега око месец дана. Неналажење одговорности Џаферовића иако се, како пишу медији, у документима види да је стајао десетак метара од места на ком су припадници одреда „Ел Муџахид” одрубљивали главе српским цивилима, наставак је, поручују у Републици Српској, познате праксе правосудних институција на нивоу БиХ да кривца за ратна страдања траже само међу српским народом. Питање одговорности Џаферовића, некадашњег начелника Центра служби безбедности у Зеници, одавно се потеже, али је оно актуализовано након што је бивши потпредседник ФБиХ Мирсад Кебо тужиоцима уз пријаву доставио обимну документацију о тим и другим злочинима над српским народом током рата у БиХ.

„Непријављивање ратног злочина је кривично дело саучесништво у ратном злочину. Зна се да је ратни злочин над српским цивилима и војницима почињен пред Џаферовићевим очима”, поручују парламентарци из РС у Парламенту БиХ. У Тужилаштву истичу да се из достављене документације „не може закључити да постоје основи сумње да је Џаферовић починио било какав злочин”. Тужилаштво је у среду одбацило оптужбе и за Сакиба Махмуљина, пензионисаног генерала такозване Армије БиХ, у вези с чим је такође достављена обимна документација. Кебо се не мири са тужилачком одлуком и најављује жалбу. Адвокати из РС објашњавају да се Тужилаштво позвало на Кривични закон из СФРЈ, у ком није јасно дефинисана командна одговорност, рекавши да су многи Бошњаци и Хрвати амнестирани од Кривичног закона БиХ, по ком је пак суђено углавном Србима. Надлежни у Српској подсећају да је пред Судом БиХ за ратне злочине који су почињени над Србима у правоснажно окончаним предметима изречена 131 година затвора или седам одсто укупно изречених казни, а реч је о 17 особа, од тога је 13 Бошњака и четири Хрвата.

С друге стране, у правоснажно окончаним предметима за злочине над Бошњацима и Хрватима изречене су казне у трајању већем од 1.400 година затвора за 92 особе српске националности, што је 78,6 одсто укупно изречених казни. То, кажу надлежни, сведочи о томе да су ове две институције, иначе наметнуте одлуком високог представника у БиХ, селективне у спровођењу правде.

Одлуке ових институција оспораване су и раније у Српској, између осталог када је пре нешто више од две године обустављена истрага против главних осумњичених за злочин над војницима бивше ЈНА у мају 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву и Тузланској колони.

Због незадовољства њиховим радом, Милорад Додик, председник РС, 2011. је најавио да ће Парламенту РС предложити референдум на ком би се грађани изјаснили да ли су им потребне ове институције. Ова иницијатива заустављена је након што је у Бањалуку дошла Кетрин Ештон, тадашња висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност. Исход ове посете био је одлагање референдума уз обавезу да се покрене структурални дијалог о реформи правосуђа БиХ, који још није дао конкретне резултате.