Nema krivih za odsečene srpske glave

Od našeg dopisnika

Banjaluka – Naredba Tužilaštva BiH da se ne sprovodi istraga protiv predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH Šefika Džaferovića donesena je vrlo brzo budući da je više od deset hiljada stranica materijala tužiocima predato pre svega oko mesec dana. Nenalaženje odgovornosti Džaferovića iako se, kako pišu mediji, u dokumentima vidi da je stajao desetak metara od mesta na kom su pripadnici odreda „El Mudžahid” odrubljivali glave srpskim civilima, nastavak je, poručuju u Republici Srpskoj, poznate prakse pravosudnih institucija na nivou BiH da krivca za ratna stradanja traže samo među srpskim narodom. Pitanje odgovornosti Džaferovića, nekadašnjeg načelnika Centra službi bezbednosti u Zenici, odavno se poteže, ali je ono aktualizovano nakon što je bivši potpredsednik FBiH Mirsad Kebo tužiocima uz prijavu dostavio obimnu dokumentaciju o tim i drugim zločinima nad srpskim narodom tokom rata u BiH.

„Neprijavljivanje ratnog zločina je krivično delo saučesništvo u ratnom zločinu. Zna se da je ratni zločin nad srpskim civilima i vojnicima počinjen pred Džaferovićevim očima”, poručuju parlamentarci iz RS u Parlamentu BiH. U Tužilaštvu ističu da se iz dostavljene dokumentacije „ne može zaključiti da postoje osnovi sumnje da je Džaferović počinio bilo kakav zločin”. Tužilaštvo je u sredu odbacilo optužbe i za Sakiba Mahmuljina, penzionisanog generala takozvane Armije BiH, u vezi s čim je takođe dostavljena obimna dokumentacija. Kebo se ne miri sa tužilačkom odlukom i najavljuje žalbu. Advokati iz RS objašnjavaju da se Tužilaštvo pozvalo na Krivični zakon iz SFRJ, u kom nije jasno definisana komandna odgovornost, rekavši da su mnogi Bošnjaci i Hrvati amnestirani od Krivičnog zakona BiH, po kom je pak suđeno uglavnom Srbima. Nadležni u Srpskoj podsećaju da je pred Sudom BiH za ratne zločine koji su počinjeni nad Srbima u pravosnažno okončanim predmetima izrečena 131 godina zatvora ili sedam odsto ukupno izrečenih kazni, a reč je o 17 osoba, od toga je 13 Bošnjaka i četiri Hrvata.

S druge strane, u pravosnažno okončanim predmetima za zločine nad Bošnjacima i Hrvatima izrečene su kazne u trajanju većem od 1.400 godina zatvora za 92 osobe srpske nacionalnosti, što je 78,6 odsto ukupno izrečenih kazni. To, kažu nadležni, svedoči o tome da su ove dve institucije, inače nametnute odlukom visokog predstavnika u BiH, selektivne u sprovođenju pravde.

Odluke ovih institucija osporavane su i ranije u Srpskoj, između ostalog kada je pre nešto više od dve godine obustavljena istraga protiv glavnih osumnjičenih za zločin nad vojnicima bivše JNA u maju 1992. u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i Tuzlanskoj koloni.

Zbog nezadovoljstva njihovim radom, Milorad Dodik, predsednik RS, 2011. je najavio da će Parlamentu RS predložiti referendum na kom bi se građani izjasnili da li su im potrebne ove institucije. Ova inicijativa zaustavljena je nakon što je u Banjaluku došla Ketrin Ešton, tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ishod ove posete bio je odlaganje referenduma uz obavezu da se pokrene strukturalni dijalog o reformi pravosuđa BiH, koji još nije dao konkretne rezultate.