Народна банка послушала ММФ

Народна банка Србије очигледно је „послушала” Међународни монетарни фонд да „олабави” монетарну политику, јер је јуче смањила референтну каматну стопу за 0,5 процентних поена. На релаксирање монетарне политике централна банка се обавезала недавним меморандумом с овом међународном финансијском институцијом.

Извршни одбор је јуче, након разматрања актуелних економских кретања и процена за наредни период, одлучио да референтну каматну стопу смањи за 0,5 процентних поена, тако да она од јуче износи 7,5 одсто.

„Доносећи ову одлуку, Извршни одбор је имао у виду да у условима повећања глобалне ликвидности услед квантитативног попуштања ЕЦБ-а, доследно спровођење фискалне консолидације и структурних реформи и закључење аранжмана из предострожности с Међународним монетарним фондом утичу на повећано интересовање инвеститора за улагања у Србију. О томе сведочи пад премије ризика земље и већа тражња нерезидената за државним хартијама од вредности. Оваква кретања, као и инфлациона очекивања која се крећу око циља од четири одсто, отварају простор да монетарна политика да допринос дугорочно одрживом опоравку домаће економије”, саопштили су јуче из НБС.

Извршни одбор је констатовао да је међугодишња инфлација, након историјског минимума у јануару, који је пре свега последица високе прошлогодишње базе узроковане повећањем стопе ПДВ-а и акциза, у фебруару започела раст и постепени повратак у границе циља од четири, плус/минус 1,5 одсто. Очекује се да се инфлација у другој половини године врати у границе дозвољеног одступања од циља, чему ће, по оцени Извршног одбора, допринети мере монетарне политике и исцрпљивање ефекта фактора са привременим дезинфлаторним утицајем, пре свега ниског раста регулисаних цена и ниских цена примарних производа на светском и домаћем тржишту.

НБС очекује да ће кретање референтне каматне стопе у наредном периоду и даље у највећој мери зависити од остваривања ризика у међународном окружењу и њиховог утицаја на инфлацију, као и ефеката цена примарних производа на светском и домаћем тржишту на остале цене, оценио је Извршни одбор.

Исмаил Мусабеговић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је потез централне банке добар и очекиван.

– Репо стопа је само једна од полуга којом НБС води монетарну политику и која је везана за инфлацију. Када цене расту НБС повећава ову камату и обрнуто. Ако ће инфлација остати у задатим оквирима репо стопа може још да се смањи. То ће се директно одразити на банкарске камате и појевтиниће новац који од њих позајмљују становништво и привреда – каже Мусабеговић додајући да поменута мера смањења репо стопе може да се комбинује и са смањењем обавезних резерви.

Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака, каже да банкари увек сматрају да репо стопа може да буде нижа, а да је НБС водила рестриктивну монетарну политику због страха да ће повећање слободног капитала, који банкама остаје после релаксирања монетарне политике, завршити у потрошњи и погурати инфлацију. Зато централна банка полако попушта дизгине монетарне политике. „Памтимо и време када је референтна камата била и 22 одсто”.