Ахтисаријев предлог за решавање статуса Косова

О РЕШАВАЊУ СТАТУСА

Предлог за решавање статуса Косова предложио је специјални изасланик УН Марти Ахтисари Савету безбедности УН у априлу 2007. Решавање статуса подразумева главни текст са 14 тачака који утврђује опште принципе, као и 12 анекса који их разрађују.

Кључне одредбе

* Мултиетничка демократија – Косовско мултиетничко друштво владаће демократски поштујући владавину права, људска права и основне слободе, промовишући мир и просперитет за све грађане.

* Устав – Косово ће имплементирати поменуте принципе у свој устав. Решење статуса такође дефинише друге кључне елементе који морају бити укључени, као што су заштита и права свих чланова друштва као што је исподобјашњено.

* Међународни статус – Косово ће имати право да преговара и закључује међународне споразуме и да тражи чланство у међународним организацијама.

* Права мањина и партиципација – Централни елемент решавања статуса је заштита и унапређење права свих народа и заједница на Косову, укључујући заштиту културе, језика, образовања и симбола заједнице. Решење статуса такође за представнике неалбанаца у кључним институцијама подразумева заштиту њихових права и охрабрење да активно учествују у јавном животу.

* Децентрализација – Решење статуса подразумева широка локална и градска овлашћења. Заједница косовских Срба у великој ће мери имати аутономију – укључујући здравствену заштиту и високо образовање. Заједнице са српском већином имаће велику финансијску аутономију и моћи ће транспарентно да користе фондове из Србије и да учествују у међуградској и међуграничној сарадњи са српским институцијама. Шест већински српских заједница биће установљено или веома проширено – Грачаница, Ново Брдо, Клокот, Ранилуг, Партеш и Северна Митровица.

* Судство – Косовско судство биће етнички интегрисано, независно, професионално и непристрасно. Решење статуса такође подразумева мандат за формирање новог Уставног суда.

* Религиозно и културно наслеђе – Решење статуса подразумева одредбе које ће штитити Српску православну цркву на Косову. Зоне заштите ће укључити више од 40 кључних религиозних и културних места да би се очувала њихова вредност. СПЦ ће бити гарантовано право својине, биће ослобођена пореза и царина и биће јој дозвољено да одржава везе са СПЦ у Београду.

* Избеглице – Све избеглице и интерно расељена лица имаће права да се врате и потражују своју имовину у складу са међународним правом. Решење статуса позива Србију и Косово да у потпуности сарађују са Међународном комисијом Црвеног крста да би разрешили судбину несталих лица.

* Економски развој – Решење статуса прописује процедуре за решавање имовинских спорова и наставка приватизације са значајним интернационалним учешћем. Решење статуса такође дефинише начине да се утврди удео Косова у спољном дугу Србије.

* Безбедност – Решење статуса охрабрује локално учешће у професионалном, мултиетничком сектору безбедности, у великој мери под демократском контролом и међународним надгледањем.

Косовска полиција ће имати јединствен ланац команде на целом Косову, са полицијом која рефлектује етнички састав заједница у којој делује.

Биће установљене Косовске снаге безбедности, професионалне мултиетничке снаге. Имаће максимално 2.500 активних припадника и 800 резервиста. Садашњи Косовски заштитни корпус биће распуштен у року од годину дана од оснивања Косовских снага безбедности.

* Међународно присуство – Косово ће имати континуирану међународну контролу и подршку, са три главне компоненте:

* Међународни цивилни представник (МЦП) – МЦП ће надгледати имплементацију решења статуса и биће крајњи ауторитет при интерпретацији. Овај службеник ће имати двоструку улогу као МЦП и као специјални представник ЕУ. МЦП ће имати право да доноси одлуке и законе или да смењује званичнике за чије поступке сматра да нису у складу са горе реченим ни у духу решења статуса.

Мисија за европску безбедносну и одбрамбену политику надгледаће и саветовати у свим областима повезаним са владавином права. Помагаће Косову да развије ефикасну, поштену и репрезентативну полицију, судство, царину и казнене установе.

Међународно војно присуство под вођством НАТО-а стараће се о сигурности на Косову у сарадњи са МЦП и подршци косовским институцијама док ове институције не постану способне да преузму пуну одговорност за безбедност.

* ОЕБС – Од ОЕБС-а, тела које чини 56 држава, тражи се да надгледа имплементацију Решења статуса.

Фазе имплементације Решења статуса

Када Решење статуса једном ступи на снагу наступа 120-дневни прелазни период. Током овог периода:

* Мандат Унмика остаје непромењен.

* МЦП ће саветовати Унмик ако треба преузети акције да све буде у сагласности са Решењем статуса током ове прелазне фазе.

* Косовска скупштина ће, уз договор са МЦП, изгласати нови устав и законе неопходне да се имплементира Решење статуса.

На крају 120-дневног прелазног периода

* Нови устав ће ступити на снагу.

* Мандат Унмика ће истећи.

* Косовске власти ће преузети Унмикову законодавну и извршну власт.

* Девет месеци након што Решење статуса ступи на снагу, Косово ће одржати генералне и локалне изборе.