Румунска нервоза због Украјине

Од нашег дописника

Букурешт – Командант америчких трупа у Европи, генерал Бен Хоџс, изјавио је у Берлину да „Москва покушава да под своју контролу стави ушће Дунава (у Црно море), што би јој пружило снажну позицију у односу на привреду европског југоистока”. Ширење ове информације није било ни завршено, а у Букурешту се муњевито огласио донедавни румунски председник Трајан Басеску својом тврдњом да он већ две године то исто говори и да је време да Румуни схвате да безбедносна ситуација с Украјином није „дечја игра” и да се над самом Румунијом надвила велика опасност. По његовом мишљењу, „од Путина се може свашта очекивати” и „његова мета је ушће Дунава”. „Русија може поново да избије на границу са Румунијом.”

Ова изјава је била кап потребна да овдашњи медији почну још активније да распаљују нервозу у румунском друштву, коме ионако не цветају социјално-економске руже.

Пре неки дан је у Букурешту сазвана седница Врховног савета одбране земље, прва којој је председавао нови шеф државе, домаћи Немац Клаус Јоханис. Румунски председник је потврдио да његова земља подржава Украјину у њеном „сукобу са Русијом” и да остаје потпуно доследна у спровођењу обавеза преузетих у оквиру својих стратешких партнерстава”, а у првом реду са САД.

Иако је познато да није много говорљив, у поруци Румунима председник Јоханис је нашао за сходно да на свом сајту напише да је „Румунија на свега око 300 километара удаљена од Крима, места где је прошле године почело мењање граница утврђених после Другог светског рата”.

Тумачећи ову Јоханисову изјаву, политички аналитичари су се одмах запитали да ли је он заборавио шта се најпре десило са незаконитим одузимањем Косова Србији или с неким другим циљем намерно затвара очи, сматрајући да је Косово нешто друго, мењајући тако досадашњи румунски став у погледу судбине српске покрајине. Као што је познато, Румунија је једна од пет европских земаља које досада нису признале проглашење независности Косова.

Задати политички тон у Румунији у вези са збивањима на украјинском југоистоку одразио је овдашњи телевизијски канал Реалитатеа, који из дана у дан понавља да је „Румунија суочена са руском експанзијом”.

Наравно, одговор Букурешта на „украјински процес”, којим се баве главне европске престонице, не ограничава се само на „јаке” политичке изјаве. Иза њих се повлаче и практични потези. Навешћемо неке од њих.

Председнику Јоханису је пошло за руком да у Палати Котрочењ окупи лидере свих парламентарних странака и да их наведе да склопе „национални пакт” везан за војно поглавље државног буџета. Тај пакт обавезује све странке, без обзира на то да ли се налазе на власти, да најзад доведу до тога да војни буџет обавезно буде на висини од два одсто бруто националног производа. Тако је Румунија међу првима одговорила на амерички захтев да чланице НАТО-а повећају свој допринос финансирању наоружавања алијансе.

У оквиру НАТО-а Румунија је на себе ревносно преузела да на својој територији оснује два специјална штаба НАТО трупа, да оствари кибернетичку заштиту заштиту Украјине, тако да она фактички већ учествује у војним збивањима на украјинском простору. Неки овде тврде да то има везе са чињеницом да су овдашњи телевизијски емитери из својих програма избацили познати руски канал 24 часа, којим су овамо долазиле руске верзије догађаја. Сада су све доступне информације о Украјини ограничене на оно што Кијев пошаље у свет.