Фонд не може плаћати експериментално лечење

Беба оперисана у белгијској болници, дванаестогодишњак подвргнут интервенцији у Немачкој и девојчица на лечењу циришкој дечјој болници, „прочешљани” сви захтеви родитеља болесне деце за новац фонда, одобрено слање узорака на анализе у стране лабораторије ради постављања дијагнозе, омогућена помоћ деци оболелој од ретких болести – резултати су досадашњег рада фонда за лечење деце у иностранству основаног 1. децембра под окриљем државе. Лекарска комисија са 36 стручњака различитих специјалности, на чијем је челу доцент др Владислав Вукомановић, проверава документацију и одлучује о помоћи коју затим својим потписом одобрава министар здравља, објашњава у разговору за „Политику” Тамара Лукшић-Орландић, председница Надзорног одбора Буџетског фонда за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Републици Србији.

Колико малишана чека да се реше њихови захтеви за лечење у иностранству?

Фонд је до сада примио 27 захтева за лечење деце у иностранству и 15 захтева за утврђивање дијагнозе у иностранству уз помоћ генетског испитивања у случајевима где то није било могуће утврдити поуздано у нашој земљи. До сада је седам захтева одобрено за лечење у иностранству и 12 за утврђивање дијагнозе у страним клиникама. Фонд плаћа анализе у иностранству, међутим, за анализе које се обављају у домаћим установама родитељи морају сами да сносе трошкове и тај проблем би требало што пре решити.

Да ли сте почели да проверавате рачуне болничких трошкова за децу која су била на лечењу?

Надзорни одбор је био спреман да започне свој контролни посао након повратка првог пацијента из клинике у Белгији. Родитељи и лекар пратилац поднели су извештаје у предвиђеном року, али недостаје најважнији документ. Наиме, болница „Свети Аугустин” из Вилријка у Белгији још није доставила коначни рачун, па зато документација није комплетна. Операција је обављена на основу предрачуна који је уплаћен уочи одласка пацијента и у конкретном случају је износио 5.000 евра.

Колико је новца фонда утрошено за три малишана у страним клиникама?

Прелиминарни трошкови за троје пацијената који су до сада отишли на интервенције у иностранство, од којих се двоје вратило и опорављају се, износе укупно 65.000 евра и 160.000 швајцарских франака. Томе треба додати и путне трошкове, као и трошкове смештаја родитеља и пратиоца који износе за сада око 650.000 динара. Трећа пацијенткиња је тренутно у Дечјој болници у Цириху у припремној фази за две операције. Важно је рећи да је то прво дете са ретком болешћу моја-моја, које је добило шансу за одлазак у европски центар за лечење у Цирих. Иначе, у фонду тренутно има 54.900 евра на девизном рачуну, 357 милиона динара на динарском из буџета Републике Србије и 3.900.000 динара од донаторских средстава. Поменута девизна средства су остатак од 119.000 евра које су на рачун фонда уплатили родитељи Уне Савић, девојчице за чије лечење су новац прикупили грађани Србије.

Упркос постојању овог фонда и РФЗО и даље се појављују позиви за помоћ болесној деци. О којим случајевима је ту реч, односно због чега ови људи не могу да добију помоћ фонда?

Не бих могла да одговорим да ли су се сви они који се обраћају неком од приватних хуманитарних фондова који су се већ афирмисали, обраћали и нашем фонду. Знам за супротан случај, да су средства додељена дечаку за кога су се првобитно средства сакупљала у оквиру фонда Александра Шапића, али је прилив био далеко испод потребна седам милиона динара, те су се обратили фонду и средства су додељена, а Хуманитарна фондација „Нови Београд” је на свом сајту објавила да је дечак добио подршку Буџетског фонда, те да ће до тада прикупљена средства бити искоришћена за његово касније лечење у Србији и набавку лекова, што је коректан однос.

Оно што РФЗО и наш фонд разликује од приватних фондација јесте принцип да се не финансирају они захвати који представљају експериментални облик лечења, односно који нису научно доказане методе, прихваћене у пракси. Ту долазимо и на поље лекарске етике, јер не можете од лекара који ће потписати мишљење за одлазак на лечење тражити да то учини по сваку цену, ако су изгледи за успех минимални, односно нису познати у стручној јавности, те се доводи у питање живот пацијента.

Због чега од фонда помоћ није добила Кристина Денчић која је пре неколико дана отишла на лечење у Немачку?

Процедура пред нашим фондом захтева прво обраћање РФЗО у свим случајевима када је Правилником РФЗО неко стање или болест индиковано за лечење у иностранству. Дакле, пацијенти којима у Србији није могуће у овом тренутку адекватно помоћи, а у неком светском центру то раде успешно, прво треба да се обрате РФЗО. Има случајева када ће РФЗО остати без средстава или својим правилником није предвидео лечење конкретне болести или синдрома у иностранству, као што је случај са ретком болешћу моја-моја, и тада би наш фонд био следећа адреса. Кристина је добила помоћ за лечење од новца преосталог од преминуле Тијане Огњановић. Да није било те околности, претпостављам да би се средства доделила из нашег фонда, јер је родитељима и сигнализирано да нам се обрате.

----------------------------------

Заштита достојанства деце и родитеља

Да ли је оснивањем фонда коначно системски решен проблем лечења малишана којима се у Србији не може помоћи?

Нови фонд баштини оно најбоље из рада РФЗО, али иде и корак даље, јер отвара врата и за оне случајеве које РФЗО још не препознаје из неких медицинских, научних разлога. Такође, ако пресахну средства РФЗО, јер се из њега финансира лечење одраслих и деце, опет је ту нови фонд. Системским решењима је прожет и рад новог фонда, јер има своја правила, слична РФЗО када је реч о медицинском делу с друге стране, отворена су врата за приватне донације и донације компанија. Нови фонд има Надзорни одбор који се стара о наменском трошењу средстава. Оно што често истичем а обележје је нашег фонда, то је максимална заштита достојанства детета и његових родитеља. Нема потребе за сликом детета у јавности, све се завршава у оквиру релативно кратке процедуре. Најлепше је када се дете излечи, а родитељима врати спокојство.