Буги, изненађење за Бибија

Три месеца пошто је позвао на превремене изборе, уверен да ће лако победити ослабљене ривале и обезбедити трећи узастопни премијерски мандат, Бенјамин Нетанијаху је уочи данашњег гласања за парламент суочен са изненађујуће неизвесном трком.

Ционистичка унија – савез лабуриста левог центра које предводи Исак Херцог и либералне странке Хатнуа, на чијем је челу бивша министарка Ципи Ливни – нагло је побољшала рејтинг, потискујући и премијеров Ликуд и нудећи после много година озбиљну алтернативу десници.

Према последњим испитивањима јавног мњења, Ционистичка унија може да рачуна на 24–26 места у 120-чланом Кнесету, док се Ликуду додељује 20-21 посланик.

До пре неколико недеља Израелци су у Херцогу препознавали способног политичара и бившег министра, али не баш премијерског калибра. Иако је адвокат унук првог главног ашкенаског рабина у држави Израел, син шестог председника и нећак једног од најпознатијих шефова израелске дипломатије сматрали су да нема довољно харизме која се очекује од лидера који може да заштити Израел.

Мада су многи аналитичари процењивали да су избори више референдум о Нетанијахуу (65), који је на власти од 2009, лидер лабуриста успео је да унесе велику неизвесност. Да ли ће Буги (Херцог) победити Бибија (Нетанијахуа) и прекинути дугогодишњу доминацију деснице, која је својом политиком минирања преговора са Палестинцима изоловала Израел у свету и покварила односе са савезницима у Вашингтону на спољном плану, а економском политиком поларизовала социјалну сцену код куће?

Забринути Нетанијаху признаје да расту шансе да Херцог и Ливни, свако по две године, предводе следећу владу. Говори о „реалној опасности” да изгуби изборе и унапред за такву могућност налази кривца: „Ништа није гарантовано јер се улаже огроман, светски напор да се сруши Ликудова влада.”

Ликудови званичници већ оптужују Нетанијахуа као најодговорнијег за „колосални неуспех” предизборне кампање.

Премијер, међутим, има неку предност. Како у Израелу последњих 67 година ниједна партија не добија већину, па после избора следи сложени процес формирања владајуће коалиције, ту су шансе на Нетанијахуовој страни. Не само зато што има искуство у склапању партнерстава већ и зато што је на десници више партија него на левом центру.

Херцог је своје шансе нагло побољшао, успевајући да се у медијској арени представи као уздржан, зрео политичар. Нетанијаху је своје сам покварио прихватајући позив републиканаца да у Конгресу критикује политику Барака Обаме око преговора са Ираном.

Републиканци су Нетанијахуа желели да искористе како би поткопали Обамину спољну политику, док је Нетанијаху рачунао да Конгрес употреби како би ојачао своју предизборну позицију. Показало се да је то била сувише ризична калкулација.

Нетанијаху је разљутио Обаму, ослабио подршку међу демократама и оборио рејтинг своје популарности у САД. Испоставља се да се знатан број Американаца и растући број Израелаца разочарао у човека који је угрозио односе са најпоузданијим савезником.

Нетанијаху се усредсредио на Иран и претње регионалних исламских група. Како мање од трећине бирача предност даје питањима безбедности, покушао је да поентира на домаћим питањима и обећао да ће укинути ПДВ од 18 одсто на основне прехрамбене производе.

Подаци Централне банке за 2013. показују да је потрошачка корпа у Израелу за 12 одсто скупља од оне у богатим чланицама ОЕЦД-а, док су укупне годишње зараде за 10.000 долара ниже.

Опозиција је готово искључиво концентрисана на неуспехе премијерове социјалне и економске политике. Истраживања показују да више од половине Израелаца сматра да су за изборе најважнија социјална питања и трошкови живота, посебно становања, јер су се цене станова и кућа удвостручиле од 2007.

Незадовољство социјалном ситуацијом, потенцирано недавним протестом 40.000 људи у Тел Авиву, могло би да против Нетанијахуа окрене традиционалне бираче Ликуда: заједницу Сефарда, блискоисточних Јевреја, који су све сиромашнији у односу на Ашкеназе, Јевреје европског порекла. Израел је озбиљно подељен.

Економски приоритети готово су потпуно у други план потиснули питање сукоба са Палестинцима и обнове мировних преговора, што свет највише занима, много више него Нетанијахуа откад је 1996. први пут постао премијер. Меир Даган, бивши шеф Мосада, директно је оптужио Нетанијахуа да ће начин на који се односи према сукобу од Израела створити или двонационалну или апартхејд државу.

Победа деснице јасно наговештава слабе шансе за обнову мировних преговора прекинутих прошлог априла. Тријумф левог центра би мировне шансе побољшао, али у обе варијанте не би спречио наставак градње јеврејских насеља на палестинским територијама које је Израел окупирао у рату 1967.

Актуелизацији палестинског питања могао би да допринесе очекивани успех Заједничке листе, странака израелских Арапа које први пут иду скупа. Очекује се да та листа, као трећа, освоји 13–15 посланичких места и подршком дуету Херцог–Ливни постане важан фактор – иако никада нису били у влади нити су то желели.