Меркелова сече грчки чвор?

Грчка државна каса је празна, а на релацији Атина–Берлин лете углавном празна обећања. За нешто озбиљније потребно је да претходно потврдно климне главом Берлин, а тренутни грчко-немачки односи не обећавају такав расплет.

У Берлину су изгледа одлучили да отворено преузму главну улогу у окончању грчке финансијске трагедије. Канцеларка Ангела Меркел је у телефонском разговору позвала грчког премијера Алексиса Ципраса да дође у немачку престоницу. Њихов сусрет планиран је за наредни понедељак.

Немачка канцеларка и грчки премијер досад су се срели само једном, 12. фебруара у Бриселу. Следећи њихов сусрет, али у групном формату, биће у четвртак и петак, на дводневном самиту 28 шефова држава и влада чланица ЕУ.

Последњих дана расправе о европској помоћи Грчкој остале су у другом плану због нових варница између Берлина и Атине. О тренутном стању односа две државе, највећи грчки „непријатељ” у Берлину, немачки министар Волфганг Шојбле, каже: „Грчка влада је уништила поверење које су у њу имали европски партнери. То је за нас тежак ударац.”

Предстојећа Ципрасова посета Берлину, оцењују дипломатски кругови у Атини, има за циљ да смири односе две државе, за које се каже да су „веома лоши”. Најближи сарадници грчког премијера су саопштили, најављујући његову посету Берлину, да ће Ципрас наредних дана узети у своје руке послове у вези с решавањем финансијске кризе.

Грчком премијеру у Берлину неће бити лако. Ангела Меркел је веома тврд преговарач, а на руку јој иде и делимично промењен немачки став да се излазак Грчке из еврозоне више не искључује. Због тога се може очекивати да ће Ципрас од ње чути много више захтева – чак ултиматума – него примамљивих понуда и обећања. У Берлину има процена да је заправо једино Ангела Меркел способна да пресече овај грчки кризни чвор.

Као важна тема у актуелним немачко-грчким односима појављује се и питање ратне одштете. Претходна грчка влада је ову тему покренула пре годину дана, приликом посете немачког председника Јоахима Гаука Атини. Циприс и његов кабинет су овај захтев ставили на листу својих приоритета, рачунајући да би новац добијен од немачке одштете знатно олакшао Грчкој излазак из тешке финансијске ситуације.

Влада у Берлину досад је најодлучније одбијала сваки разговор о овој теми. Темељ одбијања је мишљење да је питање репарације дефинитивно решено немачким уједињењем, тачније споразумом „два плус четири”, који су потписале две немачке државе и силе победнице у Другом светком рату.

Сада се, међутим, појављују прве пукотине у чврстом немачком ставу.

„Захтеви из Атине не могу се једноставно гурнути са стола”, изјавио је поводом питања ратне репарације Грчкој Антон Хофрајтер, шеф посланичке фракције Зелених. „Ово питање није решено ни правно ни морално.”

Гезина Шван, истакнути члан Социјалдемократске партије (СПД) и два пута кандидат за председника Немачке, каже: „Мислим да је добро за Немачку да, када је реч о прошлости, темељно почисти своје двориште.”

Заменик шефа СПД-а Ралф Штегнер закључује: „Не ни требало да питање репарације везујемо за актуелну расправу о еврокризи. Независно од тога сматрам да се о репарацији мора разговарати.”

Тешко је, наравно, очекивати да ће овакво мишљење угледних појединаца из редова СПД-а – коалиционог партнера Ангеле Меркел у садашњој влади – преко ноћи променити одбојан став званичног Берлина. Цитиране изјаве показују, међутим, да би Немачка и Грчка и о овој теми већ у догледној будућности могле да разговарају. Без оптерећујућих великих емоција, што је добар почетак сваког тешког и сложеног разговора.

Колико су заправо поремећени односи две државе, показује и узбуђење које је настало на обе стране поводом наводног гафа грчког министра финансија Јануса Варуфакиса, који је увредио Немце. Министар Варуфакис је, наиме, гостовао у недељу у веома гледаној телевизијској емисији првог програма АРД и том приликом је приказан снимак у којем садашњи грчки министар, говорећи о Немачкој, показује средњи прст.

Овај детаљ изазвао је праву медијску пометњу, а поменути видео-снимак потпуно је гурнуо у други план све друге сегменте немачко-грчких односа. Немачки медији су напросто разнели Варуфакиса, који је покушао да се брани причом како је видео-снимак „фалсификован”.

Варуфакис је објаснио да је снимак начињен 2013. године, приликом једног његовог предавања у Загребу о светској економској кризи. И да су га „неки медији фалсификовали”.

Ово објашњење многе није задовољило. Немачки стручњаци које цитирају дневник „Ди велт” и недељници „Шпигл” и „Штерн” тврде да је снимак потпуно аутентичан и да Варуфакисов средњи прст није монтиран. Немачки медији због тога оштро осуђују грчког министра, којем се, као олакшавајућа околност, једино признаје да у поменутој емисији није наглашено да је снимак из 2013. године. Дакле, у време када он још није био грчки министар.