Америка наљутила Асадове противнике

После четири године рата Сирија је остала без 215.000 становника страдалих у сукобима и без најмање четири милиона оних који су избегли. Цивили и даље падају као колатералне жртве, а хуманитарне организације извештавају да се на сиријским ратиштима опет користи нервни гас, за шта је режим већ био оптуживан.

Територија Сирије, првобитно подељена једном линијом фронта, сада је поцепана на три енклаве. Снаге лојалне шиитском председнику Башару ел Асаду, сконцентрисане око престонице Дамаска и на западу, уз помоћ либанског Хезболаха тренутно нападају југ земље, где су ушанчене трупе такозваних умерених побуњеника. Исток земље је отцепила радикално сунитска Исламска држава (ИД). Формирању емирата у делу Сирије тежи и Нусра фронт, групација привржена Ал Каиди, ривалу Исламске државе.

Као што су се побуњеници унутар Сирије прошле године поделили на умерене и оне који су присталице екстремнијег сунитизма, до раздора је управо дошло и међу спољним Асадовим противницима. Њихову љутњу је амерички државни секретар Џон Кери изазвао и оним што јесте рекао и оним што није изговорио у интервјуу за телевизијску станицу Си-Би-Ес.

На питање новинара да ли су САД вољне да разговарају са Асадом, Кери је одговорио: „На крају ћемо морати да преговарамо.” Није поновио стандардни став Вашингтона да „Асад мора отићи”. Мада су из Стејт департмента појашњавали да је Кери хтео да каже како ће се преговарати са представницима Асадовог режима, не и са њим лично, избор речи државног секретара могао би бити знаковит, нарочито након прошлонедељног иступа директора ЦИА. Џон Бренан је, наиме, рекао да Вашингтон има разлога да се брине око тога ко ће заменити Асада уколико он падне, с обзиром на успон ИД и осталих џихадиста у Сирији.

Ако све то наговештава ублажавање америчког става према њему, Асад није показао да се претерано обрадовао. „Декларације које долазе споља нас не занимају”, изјавио је Асад и додао: „И даље слушамо речи, а требало би да сачекамо дела и онда одлучимо.” Национална коалиција сиријских револуционарних и опозиционих снага, која окупља групе које су устале против Асада, била је још незадовољнија: „Сваки покушај да се револуција натера да промени циљ – свргавање тренутне владе и њено укључивање у дијалог – противио би се вољи сиријског народа”, поручила је коалиција преко „Твитера”.

Турски премијер Ахмет Давутоглу је изабрао интересантно поређење како би се успротивио Керију:

„Нема разлике између руковања са Асадом и Хитлером, Садамом, Караџићем, Милошевићем”, рекао је Давутоглу на састанку владајуће Партије правде и развоја у Анкари.

Из Саудијске Арабије није било званичне реакције на Керијеву изјаву, али је из кругова блиских режиму у Ријаду поновљено да су преговори са Асадом неприхватљиви. Насер ел Омар, тврдокорни сунитски клерик, написао је на „Твитеру” да су Керијеви коментари доказ договора Техерана и Вашингтона да шиитски Иран, једини регионални савезник Асадовог режима, „постане амерички полицајац у региону”. Претходних дана, како су стизале вести о напретку у преговорима Америке и Ирана у вези с нуклеарним програмом те државе, утицајни бивши шеф саудијске обавештајне службе принц Турки ел Фајсал упозорио је да ће све што се одобри Техерану за себе желети и Ријад.

„Ако Иран добије могућност да обогаћује уранијум до било којег нивоа, неће ни Саудијска Арабија бити једина која ће то исто тражити за себе”, додао је Фајсал, распирујући страхове од ширења нуклеарног оружја у ионако нестабилном региону.

Керијеве речи нису поздрављене ни у Европи. Мануел Валс, премијер Француске, некадашњег колонијалисте Сирије и државе која је на почетку немира најгласније тражила да Запад подржи побуну, рекао је да жали због изјава америчког државног секретара и оценио да и Кери зна како решења за Сирију нема све док Асад остаје на власти. Уколико би се он „вратио у седло”, напоменуо је Лоран Фабијус, француски министар спољних послова, то би био „скандалозан, гигантски поклон Исламској држави” јер би њу одмах „подржали милиони Сиријаца које је Асад прогонио”. И Федерика Могерини, висока представница Европске уније за спољну политику, навела је да не верује да је Кери мислио да треба разговарати са Асадом већ са режимом у Сирији. Министри спољних послова ЕУ издали су саопштење у којем потврђују ранији став да Асадова влада не може бити партнер у борби против ИД.

Колико ће Сирија моћи да се ослободи од Исламске државе, зависиће и од офанзиве на север Ирака, који је ИД такође покорила. Продор шиитских милиција и ирачке армије застао је код Тикрита, а генерали траже више ваздушних напада како би се пробили даље – не прецизирајући од кога очекују да пошаље додатне авионе, али вероватно мисле на Америку.

Ни дипломатски помак се не назире. Кери је најавио дипломатску иницијативу да се Асадов режим приволи на преговоре, као што и Русија, која подржава сиријску владу, покушава да сазове нову рунду разговора, али на дијалог у организацији Москве раније нису хтеле да се одазову ни умерене побуњеничке трупе. Асад је разљућен и најавом истражитеља Уједињених нација да су спремни да списак осумњичених за ратне злочине у Сирији поделе са било којом државом која би подигла оптужнице. То је, оцењује Ројтерс, покушај тима УН, у којем је и Карла дел Понте, да заобиђе Савет безбедности, у којем су Русија и Кина спречавале да питање ратних злочина у Сирији доспе пред Међународни кривични суд.