Пајтић би историју Војводине на јавну расправу

Нови Сад – Симболи Војводине нису егзистенцијално питање за грађане покрајине због кога би требало журити већ у јавној расправи треба доћи до решења које бисмо сви подржали, каже за „Политику“ председник Покрајинског одбора ДС-а Мирослав Васин, након што су посланици те странке у војвођанском парламенту пресудно утицали на то да за предлог скупштинске одлуке о коришћењу и изгледу симбола и традиционалних симбола АПВ не буде двотрећинске већине коју налаже Статут.

Та седница Скупштине Војводине показала је да постоје, по речима Васина, веома различити погледи на питање шта су традиционални грб и застава.

„Демократска странка је управо зато што је схватила да није било довољно расправе одлучила да буде уздржана у гласању, с идејом да је о симболима потребна широка јавна расправа. У ту јавну расправу позваћемо научне кругове и представнике националних савета у неком наредном периоду, како бисмо дошли до јединственог става који би сви подржали“, каже Васин, који је и потпредседник покрајинске владе.

Он је оценио да је јавна расправа о тим симболима потребна и због свега онога што се тим поводом чуло у реаговању Српске напредне странке, како каже, „у најбољем стилу деведесетих година“.

СНС је наиме реаговао поводом промене става ДС-а око ове одлуке за коју су претходно гласали у скупштинским одборима. Њом је предложено како ће прецизније изгледати традиционални застава и грб из 1848. године и њихова употреба равноправно са већ постојећим симболима.

„Главни разлог за одбијање подршке традиционалном српском грбу и застави из Војводине лежи у антисрпској политичкој суштини ДС-а и његовог деловања“, саопштио је Савет СНС-а за Војводину.

Владимир Галић, посланик СНС-а, подсећа да је Савез војвођанских Мађара на седници Скупштине Војводине гласао за традиционални грб и заставу, а да ДС није: „На шта то личи! То што се они одричу себе и својих предака, то је њихова ствар. Овакве ствари шаљу ДС у историју. Али нећу да то и мени намећу.“

Галић се пита како то ДС замишља да се традиционални симболи користе, ако су већ одбили да то буде равноправно са већ постојећим: „Једном годишње, негде у подруму?“

--------------------------------------------------------------------

Зашто грб из 1848. године

Грб из 1848. године је као традиционални симбол унет у предлог одлуке уз консултације са нашим најпознатијим хералдичарем Драгомиром Ацовићем, каже за „Политику“ посланик СНС-а Владимир Галић.

„Зашто баш 1848? Зато што се тада први пут Војводина помиње као Војводина, односно Војводство Србија и Тамишки Банат. Тај грб говори о развоју Војводине и за време, што би рекао Мика Антић, барјака Ка унд Ка регименте. Војводина дакле није настала 1945, како су то рекли лигаши и они који су 2003. године усвајали Декларацију о заштити уставних и законских права АПВ“, истиче Галић.

Овај грб из 1848, наводи он, јесте симбол Јосифа Рајачића и Ђорђа Стратимировића, грб који говори о борби за аутономију тзв. угарских Срба.

„Говори нам и о Светозару Милетићу, о Српском народном позоришту у Новом Саду, о Матици српској, њеном пресељењу у Нови Сад, о Змај Јови, Лази Костићу, Јаши Томићу. Ово је јесте грб који нам говори и о Игњату Павласу који је председавао 25. новембра 1918. године Великој народној скупштини Срба, Буњеваца, Словака, Русина и других који су одлучили о присаједињењу Краљевини Србији. Грб који нас подсећа да је 1918. у Новом Саду постојала покрајинска влада и скупштина“, навео је Галић.

--------------------------------------------------------------------

Ацовић: Јасан ми је ЛСВ, али ДС...

Хералдичар Драгомир Ацовић за „Политику” подсећа да су га посланици питали како би могао и требало да изгледа традиционални грб Војводине, а да је он у одговору пошао од тога шта Војводина у историјском смислу представља, а не од тога шта би ко волео да Војводина представља.

„Ово сада је потпуно фантастична ситуација. Јасно ми је зашто је ЛСВ против – против су свега што се повезује са Србијом. Али уздржаност ДС-а је надир њиховог политичког деловања. То је најнижа тачка на коју се може спасти”, рекао је за Ацовић „Политику”.

Која се то шира дискусија сада тражи, пита Ацовић, када је раније није било око симбола из 2002. и 2004. године.

„Начин на који су тада донети био је најнедемократскији и најдегенерисанији, у смислу наказности поступка”, рекао је Ацовић.