Нико не наручи чизмe

Пирот – Пиротски „Тигар а. д.” произвео је прошле године око 1.350.000 пари гумене обуће. Продали су 1.290.068 пари чизама за око 13.575.000 евра. Око три четвртине робе отишло је у извоз, каже за наш лист Бранислав Ћурић, извршни директор за комерцијалу и маркетинг овог предузећа које, како рече, још није стало на зелену грану.

У чему је проблем, питамо човека који је маја прошле године био један од људи који је био стално „на вези” с новинарима када је требало извештавати са поплављених подручја? Где год је затребало стизао је са својим чизмама и „екипама” и дотурао обућу која је тада и буквално многима главу сачувала.

„Тигар” је, подсећа Ћурић, у отклањању последица мајских поплава у Србији поклонио 12.606 пари гумене обуће у вредности 11,7 милиона динара са зарачунатим порезом на додату вредност, јер те донације нису ослобођене те обавезе. Корпорација је анимирала и своје пословне партнере који су тада донирали још 7.559 пари чизама. Укупно око 20.000 пари те врсте обуће испоручено је институцијама и становништву на подручјима која су била захваћена поплавама.

„Чак смо их и нашим возилима отпремили Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије и Војсци Србије, Црвеном крсту и кризним штабовима од Ваљева, Чачка, Лознице, Шапца, преко Београда, Свилајнца, Параћина, Крупња, Смедеревске Паланке, Варварина, до Осечине, Младеновца, Обреновца, Мајданпека, Кладова...).” Чизме су поклоњене и МУП-у Републике Српске у четири општине – града.

Сада, опет, не као лане, поплаве, истина нешто мање, велики снегови, клизишта... а у „Тигровим” магацинима чекају чизме. Као да никоме нису потребне. Заборавља се стара истина, подсећа Ћурић, да се чизма по суши купује. Да није извоза за армије Финске, Шведске и Естоније, као и Центру за ванредне ситуације Хонг Конга, фабрика заштитне гумене обуће за све намене, па и потребе ватрогасних јединица, нашла би се у још озбиљној ситуацији.

„Поучени прошлогодишњим искуством и великим поплавама, које су задесиле Србију током маја, али и касније, када се јасно видело колика је потреба за гуменом обућом и да у таквим ситуацијама многима могу да значе спас, „Тигар” се ове зиме обратио надлежним институцијама и Сектору за ванредне ситуације да у планирању својих активности имају у виду њихове чизме”. Рачунало се с тим да се добро добрим врати и да све оно што су тада учинили – неће бити заборављено. И? Ништа. Нико да се јави.

„Нама је и ова 2015. година, година финансијске консолидације. Овим упитом хтели смо, као одговорна компанија, да сагледамо потребе наших институција и да на основу тога имамо реалније планове производње и пласмана. Да нам се опет не догоди као лане да нас природа и непогоде изненаде. Да наше чизме чекају тамо где могу да затребају и да буду при руци у институцијама и органима који први у таквим околностима делују, а не да наврат-нанос, као прошле године, опет све своје ресурсе стављамо у функцију потреба надлежних институција и становништва”, каже Ћурић.

У „Тигар” није стигао ниједан одговор. Поруџбина. Ћурић признаје да су и дан-данас поприлично изненађени хорским ћутањем домаћих институција. „Не би било добро”, сматра наш саговорник, „да неко наш упит, да нам се доставе потребе за заштитним чизмама, протумачи жељом да хоћемо да наплатимо оно што смо лане поклонили. Чак и да то хоћемо не можемо. Ми смо највећи домаћи произвођач овакве заштитне обуће. Ваљда је ред да са нашим великим купцима и институцијама којима су наши производи потребни будемо у вези тим пре што смо лане дивно сарађивали. Поплава ће опет бити, али нико не зна када и где. Изгледа да су негде неке сметње на везама. Бојимо се да нису у питању само паре”, каже на крају Ћурић и додаје да је „Тигар” и даље на старој адреси у Пироту. Нека се зна. За не дај боже, додаје.