Две деценије дружења са публиком

Двадесет година је можда премало времена са историјске тачке гледишта, но нипошто није кратак период у животу појединца. Када толико у континуитету постоји једна музичка група, онда је, без сумње, реч о вредном остварењу.

Управо толико траје београдска група „Легенде”, која је стрпљивим и ненаметљивим приступом, који ставља акценат на живо извођење, успела да допре до верне публике. Група је синоћ по 42. пут свирала у „Сава центру”, а њихова питка мешавина традиционалног и модерног музичког израза наилази на добар пријем код љубитеља песме на свим светским меридијанима.

Зоран Дашић Даша, тамбураш и гитариста овог састава, на следећи начин оцењује тренутну позицију састава на домаћој сцени:

– Без лажне скромности, ми смо дефинитивно постали бренд, име за поштовање. Постојимо већ две деценије, ове године обележавамо тај јубилеј. Није свакодневна појава да на естради неко опстане толико дуго. Данас су сви нај – сви су најбољи, сви су највећи, сви су звезде, једна песма и нема их нигде. То је већ постало мало без везе. Наш приступ је дискретнији.

Где сте свирали до сада у овој години, која ћете места тек посетити, и како протиче турнеја?

Прекосутра свирамо још једанпут у „Сава центру”. Било је неких планова да одсвирамо још један концерт 8. марта, али смо одустали од те идеје, три концерта су права мера.

Били смо и у Чачку, Панчеву, Новом Саду, а ићи ћемо и у Крагујевац, Ваљево и друга места. Сви ти концерти су распродати. У време када народ није навикао да иде на концерте, та чињеница је доказ нашег квалитета.

Стекли смо рутину, опуштени свирамо, и ту своју опуштеност преносимо и на публику. На концертима свирамо више од два и по сата репертоара, не рачунајући бисеве. За наступ одсвирамо преко 40 песама из свих периода наше каријере, пошто је јубилеј повод за турнеју. И најлепше нам је да га прослављамо дружећи се са публиком, јер волимо то што радимо.

Крајем прошле године објавили сте други део ваше „Антологије”. О чему је реч?

Ако се неко некад буде запитао „чуо сам да „Легенде” разваљују, али не знам како звуче”, имамо за њега овај запис који верно репрезентује наш стил. Већ смо имали две ретроспективе у каријери, али за ову смо због великог напретка на технолошком пољу снимали поново у студију, негде смо мало променили аранжмане не би ли освежили звук. Овим издањем на неки начин подвлачимо црту.

Пре него што сте почели рад са „Легендама”, свирали сте рок музику у бројним београдским саставима. У коликој мери данас примењујете искуства стечена у рок музици?

Ја сам почео у „Силуетама”, свирао сам у „Људским бићима”, радио сам и са „Рибљом чорбом”... Та искуства сам применио и у „Легендама”, које функционишу као рок бенд. Правила игре су потпуно иста као онда, стављамо акценат на концерте. Не потцењујем кафанске варијанте, али ми то избегавамо. Ми смо нека врста музичког „мутанта” између староградске и поп-рок музике.

Имамо рок поставку инструмената, бубњеве, бас гитару, осим што уместо гитаре ја свирам електричну тамбуру. Тако да је у питању модерна музика која у себи има доста елемената нашег фолклора. Наш израз је негде између Балашевића и Звонка Богдана.

Ваш пробој на домаћој сцени текао је паралелно са експлозијом турбо-фолка. У чему је тајна вашег успеха?

Да, ми смо тада понудили паралелну стварност, која звучи нормалније и здравије. Ми до дана данашњег не стајемо, још од 1995. године кад смо се пробили. Одсвирали смо до сада више од 1.200 концерата.

Музика коју свирамо је питка и мелодична и зато је публика прихвата, а водимо рачуна и да текстови имају „тежину”. Нисмо се до краја комерцијализовали, већ смо као група са аутентичним звуком успели да се наметнемо. Најтеже је у бављењу музиком бити свој. Ти кад свираш рок, ти си један од милион, јер је све то сурогат нечега што се свира на Западу, одакле потиче, и не можеш у томе никад бити толико добар као што су они. То причам као човек који код куће има вредну колекцију електричних гитара и обожава рок музику.

С друге стране, тотални народњаци никад нисмо ни били. Нашли смо неку меру која је прихватљива за шире масе.

Наступали сте и у региону и широм света, за људе нашег порекла. Каква су ваша искуства са тих наступа?

Ми смо се овде пробијали у време медијске блокаде и у региону нас људи тек откривају. Одлично пролазимо у Федерацији БиХ, били смо у Љубљани једном приликом, знам да нас у Хрватској слушају иако позива за свирку тамо није до сада било. Занимљиво је да људи из Пуле и Ријеке долазе да нас слушају на београдским наступима, баш као и Тузлаци, људи из Прилепа...

Посебно ми је било упечатљиво када смо пре две године први пут свирали у Сарајеву. Напунили смо дворану, а ја сам пре тога био прилично скептичан у погледу тога колико ће људи доћи. Посебна прича су наступи по Америци, Канади, Аустралији...