Dve decenije druženja sa publikom

Dvadeset godina je možda premalo vremena sa istorijske tačke gledišta, no nipošto nije kratak period u životu pojedinca. Kada toliko u kontinuitetu postoji jedna muzička grupa, onda je, bez sumnje, reč o vrednom ostvarenju.

Upravo toliko traje beogradska grupa „Legende”, koja je strpljivim i nenametljivim pristupom, koji stavlja akcenat na živo izvođenje, uspela da dopre do verne publike. Grupa je sinoć po 42. put svirala u „Sava centru”, a njihova pitka mešavina tradicionalnog i modernog muzičkog izraza nailazi na dobar prijem kod ljubitelja pesme na svim svetskim meridijanima.

Zoran Dašić Daša, tamburaš i gitarista ovog sastava, na sledeći način ocenjuje trenutnu poziciju sastava na domaćoj sceni:

– Bez lažne skromnosti, mi smo definitivno postali brend, ime za poštovanje. Postojimo već dve decenije, ove godine obeležavamo taj jubilej. Nije svakodnevna pojava da na estradi neko opstane toliko dugo. Danas su svi naj – svi su najbolji, svi su najveći, svi su zvezde, jedna pesma i nema ih nigde. To je već postalo malo bez veze. Naš pristup je diskretniji.

Gde ste svirali do sada u ovoj godini, koja ćete mesta tek posetiti, i kako protiče turneja?

Prekosutra sviramo još jedanput u „Sava centru”. Bilo je nekih planova da odsviramo još jedan koncert 8. marta, ali smo odustali od te ideje, tri koncerta su prava mera.

Bili smo i u Čačku, Pančevu, Novom Sadu, a ići ćemo i u Kragujevac, Valjevo i druga mesta. Svi ti koncerti su rasprodati. U vreme kada narod nije navikao da ide na koncerte, ta činjenica je dokaz našeg kvaliteta.

Stekli smo rutinu, opušteni sviramo, i tu svoju opuštenost prenosimo i na publiku. Na koncertima sviramo više od dva i po sata repertoara, ne računajući biseve. Za nastup odsviramo preko 40 pesama iz svih perioda naše karijere, pošto je jubilej povod za turneju. I najlepše nam je da ga proslavljamo družeći se sa publikom, jer volimo to što radimo.

Krajem prošle godine objavili ste drugi deo vaše „Antologije”. O čemu je reč?

Ako se neko nekad bude zapitao „čuo sam da „Legende” razvaljuju, ali ne znam kako zvuče”, imamo za njega ovaj zapis koji verno reprezentuje naš stil. Već smo imali dve retrospektive u karijeri, ali za ovu smo zbog velikog napretka na tehnološkom polju snimali ponovo u studiju, negde smo malo promenili aranžmane ne bi li osvežili zvuk. Ovim izdanjem na neki način podvlačimo crtu.

Pre nego što ste počeli rad sa „Legendama”, svirali ste rok muziku u brojnim beogradskim sastavima. U kolikoj meri danas primenjujete iskustva stečena u rok muzici?

Ja sam počeo u „Siluetama”, svirao sam u „Ljudskim bićima”, radio sam i sa „Ribljom čorbom”... Ta iskustva sam primenio i u „Legendama”, koje funkcionišu kao rok bend. Pravila igre su potpuno ista kao onda, stavljamo akcenat na koncerte. Ne potcenjujem kafanske varijante, ali mi to izbegavamo. Mi smo neka vrsta muzičkog „mutanta” između starogradske i pop-rok muzike.

Imamo rok postavku instrumenata, bubnjeve, bas gitaru, osim što umesto gitare ja sviram električnu tamburu. Tako da je u pitanju moderna muzika koja u sebi ima dosta elemenata našeg folklora. Naš izraz je negde između Balaševića i Zvonka Bogdana.

Vaš proboj na domaćoj sceni tekao je paralelno sa eksplozijom turbo-folka. U čemu je tajna vašeg uspeha?

Da, mi smo tada ponudili paralelnu stvarnost, koja zvuči normalnije i zdravije. Mi do dana današnjeg ne stajemo, još od 1995. godine kad smo se probili. Odsvirali smo do sada više od 1.200 koncerata.

Muzika koju sviramo je pitka i melodična i zato je publika prihvata, a vodimo računa i da tekstovi imaju „težinu”. Nismo se do kraja komercijalizovali, već smo kao grupa sa autentičnim zvukom uspeli da se nametnemo. Najteže je u bavljenju muzikom biti svoj. Ti kad sviraš rok, ti si jedan od milion, jer je sve to surogat nečega što se svira na Zapadu, odakle potiče, i ne možeš u tome nikad biti toliko dobar kao što su oni. To pričam kao čovek koji kod kuće ima vrednu kolekciju električnih gitara i obožava rok muziku.

S druge strane, totalni narodnjaci nikad nismo ni bili. Našli smo neku meru koja je prihvatljiva za šire mase.

Nastupali ste i u regionu i širom sveta, za ljude našeg porekla. Kakva su vaša iskustva sa tih nastupa?

Mi smo se ovde probijali u vreme medijske blokade i u regionu nas ljudi tek otkrivaju. Odlično prolazimo u Federaciji BiH, bili smo u Ljubljani jednom prilikom, znam da nas u Hrvatskoj slušaju iako poziva za svirku tamo nije do sada bilo. Zanimljivo je da ljudi iz Pule i Rijeke dolaze da nas slušaju na beogradskim nastupima, baš kao i Tuzlaci, ljudi iz Prilepa...

Posebno mi je bilo upečatljivo kada smo pre dve godine prvi put svirali u Sarajevu. Napunili smo dvoranu, a ja sam pre toga bio prilično skeptičan u pogledu toga koliko će ljudi doći. Posebna priča su nastupi po Americi, Kanadi, Australiji...