Крчење пута кроз прописе

Србија је још ниско на ранг-листи Светске банке по брзини којом улагачима издаје грађевинске дозволе. Међутим, ако Мухамед ел Абар, главни човек „Игл хилса”, инвеститора „Београда на води”, икада буде имао разлога да се пожали на третман који је добио овде – то сигурно неће бити због мањка предусретљивости наше администрације. Напротив, урбанистичке регуле максимално су прилагођене и допуњене, чак и „лекс специјалисом”, како би „Београд на води” могао да буде подигнут. Да није било тих измена не би се могла изградити чак ни кула од 220 метара, централно здање комплекса на 116 хектара.

У априлу прошле године тадашње Привремено веће Београда укинуло је Студију високих објеката, документ који је прописивао у којим се деловима града не могу зидати небодери који би затворили поглед на историјска и културна знамења. Тај акт није био обавезујући, али су га урбанисти уважавали када су одлучивали да ли да одобре пројекат са високим зградама, руководећи се праксом европских метропола, где такође постоје сличне студије. Ова београдска била је, истина, спорна за неке архитекте, пре свега за оне који су за рачун приватних инвеститора пројектовали куле у заштићеним подручјима. Али, чак су се и они слагали са заговорницима студије у једном – међу зонама престонице које морају бити без небодера јесте управо и ова на којој би требало да никне „Београд на води”.

На истој седници на којој је оборена Студија високих објеката, Привремено веће је одлучило и да се измени Генерални план Београда тако што више неће бити обавеза да се за уређење Савског амфитеатра, у којем ће настати „Београд на води”, распише међународни конкурс. Јавно надметање домаћих и светских урбаниста и архитеката, на којем би они предлагали идеје за преображај неког простора и његово уклапање у визуелни идентитет града, стандардна је пракса и у свету. Често на њему инсистира и инвеститор. У случају „Београда на води” инвеститор се сам постарао за мастер план, неку врсту идејног решења за уређење десне обале Саве.

План подручја посебне намене

И тим изменама Генералног плана Београда укидање обавезе расписивања међународног конкурса дозвољено je само у случају да Влада Србије одлучи да подручје Београда на води прогласи локацијом од посебног значаја за град и републику. То је она и учинила у мају 2014. године. Потом је наложила да се изради План подручја посебне намене (ПППН) за тај део Савског амфитеатра. Тиме је он изузет из Генералног плана Београда, својеврсног урбанистичког устава престонице.

Чланови иницијативе „Не да(ви)мо Београд” на јавној седници у Скупштини града, где се расправљало о примедбама на просторни план за „Београд на води”, два сата дизали су буку, добацивали се надуваним балонима и гуменим паткицама тражећи да се план поништи Фото „Не да(ви)мо Београд

Стављање тог краја града под ПППН било је контроверзно јер, према тадашњем Закону о планирању и изградњи, подручје посебне намене могле су постати само заштићене природне и културне целине, аутопутеви, хидроцентрале и енергетски комплекси, туристичка подручја и национални паркови. Стручна јавност је негодовала да се ПППН никада није радио за стамбено-пословне комплексе, какав је „Београд на води”. У Министарству грађевинарства и инфраструктуре у септембру прошле године одговорили су: „Влада има законска овлашћења да територију на којој се планира ’Београд на води’ прогласи подручјем посебне намене и уреди својим планом. То право има чак и када се зидају станови, локали, канцеларије, хотели, а не само објекти од јавног интереса.” Ипак, изгледа је постојала потреба да се и у прописима потврди да „влада има законска овлашћења”. Јер, три месеца касније у Закон о планирању и изградњи убачена је одредба да се ПППН може израдити за пројекте за које влада утврди да су од значаја за републику, чиме су извршној власти одрешене руке да по вољи покаже на подручје које ће се урбанистички „истргнути” из околине и уређивати као засебна целина.

„Лекс специјалис” 

Дилема о томе да ли јавни интерес може представљати изградња станова и локала у режији приватног инвеститора, који ће их продавати и издавати по тржишним ценама, испречила се и у Закону о експропријацији. Према њему, принудни откуп приватних парцела и објеката могућ је само ради градње државне инфраструктуре, здравствених и образовних установа и социјалних станова које држава прави за угрожене категорије становништва... Зато је држава само за „Београд на води” скројила „лекс специјалис”, Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације, ради реализације тог пројекта. Тим актом је омогућено да се експроприше приватно власништво у Савском амфитеатру.

„Лекс специјалис” Влада Србије је упутила парламенту на усвајање по хитној процедури. После приговора Саше Јанковића, заштитника грађана, да убрзан поступак није неопходан у овом случају, влада је повукла свој захтев и предложила Скупштини Србије да нови акт донесе у редовној процедури. Парламентарци ће о њему, како је најавио Синиша Мали, градоначелник Београда, гласати у првој недељи априла.

-----------------------------------------

Противљење две академије

Коме је потребан тржни центар од 200.000 квадрата у Савском амфитеатру, ко ће да купи пословни простор када га празног има напретек, где ће се наћи купци за хиљаде станова када је тржиште замрло, колики ће бити трошкови за „Београд на води” и ко ће да их плати? питања су о којима се у јавности полемише откако је пројекат најављен. Највише су негодовали стручњаци, али дуго су о томе причали само незванично.

Први је отворено реаговао Игор Марић, председник Удружења архитеката Србије, почетком прошле године, када је упозорио да тако велики пројекат не треба да се ради ад хок, без расписивања међународног конкурса за уређење леве и десне обале Саве. Премијер му је одговорио да „пронађе три милијарде и сто милиона долара па да распише неки конкурс”.

– Нама Србима никада ништа није добро. Шта год да урадимо, увек ће неко фалинку да пронађе, па макар то био највелелепнији, најлепши могући пројекат за нашу земљу – рекао је тада Александар Вучић.

Чланови одбора за архитектуру и урбанизам Српске академије наука и уметности срочили су 22 странице примедаба на нацрт просторног плана „Београда на води” у новембру 2014. године. Ако се тај документ не измени, тврдили су, „Београд на води” ће остати изоловано острво у центру престонице, тешко приступачно и једва проходно, које ће изазвати саобраћајне проблеме и у другим деловима града.

Замерали су што у комплексу нема довољно паркова и тргова и што ће мање трговине бити угрожене изградњом мамутског тржног центра. Констатовали су и да ће „Београд на води”, због куле од 220 метара и солитера до 100 метара висине, бити огроман зид стереотипне архитектуре који ће заклонити историјска знамења града, од споменика „Победнику” преко Теразија до Храма Светог Саве.

Нимрежа саобраћајница у будућем комплексу није довољна за предвиђених 17.700 становника. Проблеми ће настати и у зонама града које ће се граничити са „Београдом на води”. Неопходан је нови мост који би Саву премостио по средини комплекса, оценила је САНУ.

Из плана су изостављени трошкови за инфраструктурно опремање земљишта, а претпостављени приходи су безначајно мали у односу на неминовна улагања, мишљење је САНУ.

Док се почетком месеца припремала велика промоција „Београда на води” у Кану, примедбе су стигле и од Академије архитектуре Србије, елитног струковног удружења. Она је тражила да се пројекат хитно заустави оценивши да „’Београд на води’ и начин његовог спровођења обилују низом законских прекршаја, а све у интересу приватног инвеститора и наводно исплативог економског подухвата”.

Овог пута њихов глас је допро до власти, која је представнике академије позвала на састанак са градоначелником Синишом Малим, који је тада нагласио: „Важно је да грађани знају да је све што се ради транспарентно и подложно критикама.”

-----------------------------------------

Од „Вароши на води” до „српског Менхетна”

Фото Д. Јевремовић 

Изградњу нових улица, тргова, паркова, стамбених и пословних здања, музеја, школа, спортских терена на месту „Београда на води” предвиђају сви Генерални планови Београда још од педесетих година прошлог века.

За „српски Менхетн” – како се популарно назива простор на десној обали Саве између Старог железничког и Бранковог моста и на левој новобеоградској страни омеђен Старим савским и Старим железничким мостом – домаће и стране архитекте нудиле су атрактивне цртеже, расписивани су архитектонски конкурси, израђиване су студије.

Два конкурса су била посебно интересантна – међународни о унапређењу структуре Новог Београда 1985. и за трећи миленијум који је 1991. године организовала САНУ.

Један од седам тимова који су учествовали на конкурсу чиниле су архитекте Антоније Антић, Драгољуб Манојловић – Дик, Слободанка Прекајски и Милица Тома. Њихов пројекат „Варош на води” повезивао је леву и десну обалу реке мрежом канала са вештачким острвом у средини и стамбеним, пословним, угоститељским објектима.

Потом је Социјалистичка партија Србије лансирала пројекат „Европолис” 1996. године у предизборној кампањи, али међународни конкурс није спроведен. „Београд на води” Александар Вучић први пут је представио 2012. године у предизборној кампањи за градоначелника Београда.

-----------------------------------------

Обнова Београдске задруге

Зграда Београдске задруге у Карађорђевој улици 48 обновљена је донацијом арапског партнера који је, како се тврди, уложио 4,5 милиона евра. Ово здање, саграђено пре 108 година, деценијама је било руинирано. После реконструкције, завршене за три месеца, свечано је отворено истог дана када је промовисан мастер план будућег стамбено-пословног комплекса. Задруга је претворена у промотивни центар „Београда на води” и у њој је седиште истоименог предузећа које је влада основала у јулу прошле године.

У близини задруге потом је почела градња монтажног објекта од 670 квадрата који је јула 2014. најављен као још један промотивни центар, али се испоставило да је реч о ресторану. Подизање тог објекта, чија дозвола важи годину дана, такође је финансирао арапски партнер.

-----------------------------------------

Централна кула „истањена”

Централна кула у „Београду на води”, како се тренутно планира, задржаће висину од 220 метара али ће јој површина бити мања – уместо 78.000, имаће 47.000 квадрата. И тржном центру је површина смањена са 250.000 на 150.000 квадрата, наводе у градској управи. Осим та два здања, очекује се да ће у првој фази пројекта бити подигнут и хотел од око 30.000 квадрата, уз две стамбене зграде од по 20 спратова, за које је претпродаја у току.

Рашчишћавање терена за прву фазу радова почело је у јуну прошле године. До сада је уклоњено 15 километара пруге, око 40 бродова, баржи, сплавова и марина. Порушен је 171 нелегални објекат, барака, магацин, уџерица... Треба уклонити још 75 грађевина, од којих су неке и легалне.

Од 101 породице која је живела између „Газеле” и Старог савског моста, још 13 треба раселити, док је 88 већ смештено у станове чији је власник град, тврде у престоничкој управи.

-----------------------------------------

Здања која ће бити сачувана

Фото Д. Јевремовић 

Здање Железничке станице

Зграда Поште

Ложионица са торњем

Хотел „Бристол”

Београдска задруга

Фабрика картона „Милан Вапа”

Парк „Бристол” иу њему крст са Малог пијаца

Савски трг

-----------------------------------------

Лична карта

1.852.683 квадрата укупна површина комплекса

1.034.000 квадрата стамбеног простора

   754.000 квадрата за пословне објекте, шопинг-мол, локале, трговине

17.771 становник

13.169 запослених

  6.128 станова

     177 хектара обухваћено просторним планом (116 на десној обали Саве, 27 на левој, где је забрањена градња, и 34 хектара акваторије Саве између Старог железничког и Старог савског моста)

          4 обданишта

          2 основне школе

          1 ватрогасна станица

          1 дом здравља

-----------------------------------------

За културу два одсто укупне површине комплекса

Фото Д. Ћирков

1. Савамала (Карађорђева улица)

Културно-историјски дистрикт. У Савамали између Бранковог моста и Травничке улице нису предвиђени високи објекти нити нови квадрати. Задржава се садашња висина објеката у Карађорђевој улици – до 18 метара.

2. Савски трг (зграда Железничке станице)

Музеј железнице, галерија, дворана за сценске уметности, библиотека са медијатеком (још једна  галерија или музеј у залеђу станице).

3. Окретница, ложионица и водоторањ Железничке станице

Центар сценских уметности

*извор: Уредба о утврђивању просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда – подручје приобаља реке Саве за пројекат „Београд на води”

-----------------------------------------

За преображај Савског амфитеатра потребно је:

Фото Бета 

Изместити – аутобуску, железничку и „Ластину” станицу;

Преуредити – путничко-техничку станицу у Земуну ;

Завршити – Прокоп;

Изградити – део јужне обилазнице око Београда са мостом код Винче, као и друмско-железничко-речни терминал у Батајници и барем једну теретну станицу за робни транспорт.

-----------------------------------------

„Машинопројект копринг” прва српска фирма у послу

Канска премијера зграда чије је пројектовање поверено домаћим архитектама Промотивна фотографија 

„Машинопројект копринг” је прва српска фирма која је ангажована у реализацији „Београда на води”. Oна пројектује две стамбене куле од по 20 спратова, укупне површине 68.000 квадратних метара. Са инвеститором „Игл хилсом” крајем прошле године потписали су уговор за разраду пројекта, каже Слободан Лалић, генерални директор компаније која постоји 65 година и, осим у Србији, пројектовала је објекте у бившем СССР-у, Руској Федерацији, Африци...

– Посао смо добили као најбољи понуђачи, квалификовани искуством у иностранству, техничком и кадровском опремљеношћу. Идејни концепт је урадила аустралијска компанија „Вудс Бегот” која има бирое широм света и специјализована је за дизајн и планирање.

„Игл хилс” нас плаћа, али ти детаљи уговора су пословна тајна на коју смо се обавезали – каже Лалић.

На основу чега сте урадили главне пројекте када, колико је познато, није издата локацијска дозвола?

– Све параметре за пројeктовање добили смо из Просторног плана подручја посебне намене који је израдио Урбанистички завод Београдa – одговара Лалић.

Он се нада да се фирма на чијем је челу неће зауставити на првом стамбеном објекту него да ће пројектовати још здања на десној обали Саве. За њега је „Београд на води” шанса за домаћу грађевинску индустрију која већ годинама, погођена кризом, срља у све већу провалију.

И привредници верују да ће им пројекат у Савском амфитеатру донети нове послове, помоћи да усвоје савремене технологије и пробију се на друга тржишта, кажу у Привредној комори Београда.

„Београд на води” виде као мотор развоја земље који ће на два начина подстаћи српску економију: ангажовањем многобројних предузећа и позиционирањем престонице на пословној и инвестиционој мапи света.

– У ову инвестицију првенствено ће бити укључена грађевинска предузећа и произвођачи грађевинског материјала. Али посла ће бити и за фирме које се баве различитим врстама производње и услуга: произвођачи и дистрибутери машина и алата неопходних за градњу пројекта, произвођачи заштитне опреме, дистрибутери хране и пића за запослене на градилишту… Други  подстицај подразумева прилив инвестиција у нашу земљу, као и већи број пословних и туристичких посета – истичу у Привредној комори Београда.