„Инфлаторно дете” и антикризни рецепт

Копаоник – Уколико монетарна политика тежи ка циљаној инфлацији, онда и држава, кроз оптимизацију својих трошкова мора томе да допринесе. Потребна је боља координација монетарне и фискалне политике. Овим речима Јелисавета Лазаревић (21), најбољи студент Факултета за финансије, економију и администрацију (ФЕФА), одговара на питање „Политике” шта је решење за излазак из кризе. Пронашли смо је у публици конгресног центра хотела „Анђела” на Копаонику, како пажљиво слуша излагања економских теоретичара и практичара на Бизнис форуму на Копаонику. Поносно каже да је учествовање на форуму добила као награду. Јелисавета је најбољи студент ФЕФА факултета, али и добитница Мумерт стипендије за постдипломске студије на Универзитету у Келну.

– Част ми је што сам добила прилику да уживо чујем и видим како се расправља о неким битним питањима и који су адекватни излази за те проблеме. Значи ми што то могу уживо да чујем највеће стручњаке из области економије и привреде – одушевљена је Јелисавета.

По својим предлозима ни по чему не заостаје за својим старијим и искуснијим колегама. „Консолидација буџета јесте неопходна и нужна, додаје, али мора да постоји привредни раст”. То је важно јер са повећањем производње, расту и порези које привредници уплаћују у буџет, објашњава.

Пошто смо разговор водили на Копаонику, пре него што је централна банка смањењем каматне стопе релаксирала монетарну политику, питали смо Јелисавету шта би пред седницу Извршног одбора саветовала гувернерки Јоргованки Табаковић када би јој се указала прилика.

– Уколико би се смањила референтна каматна стопа то би могло да подстакне привредну активност – каже она и објашњава да је референтна камата она по којој се усклађују све друге каматне стопе. Ако би кредити отишли у потрошњу то би повећало тражњу и производњу, наводи Јелисавета. Под условом да се новац потроши у Србији, додаје.

Тог дана док смо разговарале на Бизнис форуму бивши гувернер Дејан Шошкић прозвао је гувернерку Јоргованку Табаковић да води политику циљања курса, уместо циљања инфлације. На питање ко је у праву, Јелисавета одговара:

– Како сам учила од професора Небојше Савића, који је и председник Савета гувернера, Србија има руковођено пливајући девизни курс и на тржишту мора да брани своје девизне резерве. Генерално, циљ централне банке је стабилност цена. И кроз монетарно сидро и референтну каматну стопу НБС заправо одржава стабилност цена. Према последњим извештајима НБС, циљана инфлација није постигнута и она је испод доње границе циља.

Да ли то значи да бивши гувернер није у праву, питали смо Јелисавету. „Нисам то рекла”, казала је уз осмех.

Оно што је занимљиво је да је Јелисавета „инфлаторно дете” јер је рођена 1993. године. Можда је и то определило њено животно опредељење.

Интересовало нас је и како би својој баки објаснила да је смањење пензија било неопходно.

– Рекла бих јој да држава мора да штеди. Наравно, некад новац мора да се троши да би се створио. Али сматрам да није решење трошење новца на плате и пензије, већ на инвестиције. Да је то боље за продуктивност једне земље – наводи Јелисавета.

И баба би те све схватила тако економским речником речено, прекинули смо је.

– Објаснила бих јој да ако су јој, на пример, потребна колица која ће јој омогућити кретање, а за која данас нема пара, да ће онда морати да штеди – мудро се Јелисавета досетила примера. И са државом је исто, додаје, јер данас највише троши за плате, пензије и јавну администрацију.