Оаза између мора и масива Ловћена

Марковићи – Слика помало нестварна: по околним брдима снег, уз саму обалу дува северац, а између, у селу Марковићи, топло, тихо и зелено. Вегетација већ креће иако је почетак фебруара. Ово је уистину оаза између мора и планинских масива Ловћена. До лета има још дуго, али овде није монотоно као у осталим селима у залеђу црногорске обале. Зује машине, чују се радничка довикивања јер у селу се непрестано гради и дограђује. До летњих месеци биће богатије за нове „туристичке капацитете”.

А током лета слика је оваква: изјутра купачи под пуном „ратном опремом” седају у аутомобиле разноликих регистрација и окрећу ка југу. Село је, а некако као да то и није.

Ово је Лугано, надомак обале.

Поредећи село Марковићи, које се „усидрило” изнад Будве, са познатим швајцарским центром, Драган Комадинић, прави наравно и разлику: Лугано насељава најбогатији свет Европе, а овде живи сасвим обичан свет. Место лети добија посебну туристичку арому јер се мешају разни нагласци и акценти. И још нешто, наставља он, Марковићи имају лепшу природу и климу, дакако.

Најнасељеније село Будванске ривијере, удаљено шест километара од познатог туристичког центра, „лежи” на висини од 350 метара, одакле пуца изванредан поглед на добар део обале. Након земљотреса 1979. године село је практично расељено. Отишли су Марковићи и Радуловићи, углавном у Будву, остале су рушевине и тек по које старачко домаћинство.

– Пре двадесет и седам година, затекао сам овде три старице које нису хтеле да напусте домове – прича Драган Комадинић, који је овде дошао из родне Топлице.– А онда су стизали викендаши, један за другим. Углавном из Србије, али и из Црне Горе. Само сам ја довео више од двадесетак.

Данас село има више од седамдесет нових и обновљених кућа. Од мештана ту живи Крсто Радуловић, који је и председник Месне заједнице. Остали који су свили нова гнезда у Будви, долазе редовно на своја имања, боравећи ту преко дана. А лети стижу увелико туристи.

– Баш на овом простору укрштају се морска и континентална клима, и у свим годишњим добима је овде идеално за живот, објашњава Комадинић. – Познати лекар др Филотић је још пре рата означио ово село као идеално лечилиште од болести астме и уопште респираторних органа.

Пошто је обала, а нарочито њен најатрактивнији део који припада општини Будва одавно већ пребукирана, ово село је својеврсни „туристички вентил”. Моторизовани туристи се после купања враћају овде да преспавају „под јорганом” усред августа. Стижу и странци, овде се настанио и један Немац, који се одавде оженио.

– Туристичке шансе Марковића су поодавно извесне, али треба неке „ситнице” поправити. Од магистралног пута до села, води излокани, истина асфалтни друм, који тражи и темељно крпљење и проширење. Требају нам продавнице и слични објекти , како се ради свакодневних потреба не би силазило у град. Треба да се учини нешто и како перионица у селу не би загађивала околину, рекао је Комадинић.

Иначе, село је пуно приморског и планинског растиња, чији спој чини посебну атракцију. У селу, тако близу, али када се путује аутомобилом и подалеко од морске обале, успевају и маслина и агруми, али и трешње, јабуке и крушке, храст и јела, смоква и јасен.