Нове методе насиља

Ниш – Матурант нишке Техничке школе „12. фебруар” Немања Јанковић (18), тешко је и мучки претучен средином претходне седмице на степеништу своје образовне установе. Док је био на часу, познаник и вршњак из Машинско-техничке школе „15. мај”, чија је школска зграда тик уз Немањину, у истом великом школском дворишту, позвао га је мобилним телефоном да изађе јер, како му је речено, заједнички познаник жели да га види. Немања, добар и примеран ђак, замолио је професора да га пусти да изађе на неколико минута, не слутећи ништа лоше. А то лоше догодило се само минут-два касније, у правој заседи и сачекуши, одмах пошто се Немања појавио на излазним вратима своје школе.

На степеништу га је сачекао А. Н. (18), ученик трећег разреда суседне образовне установе „15. мај”, који је на њега брутално насрнуо и металном шипком му сломио обе руке.

Вршњачко насиље у Нишу се наставља. После великог броја инцидената претходних година, овај најновији немили догађај указује на много шта што се коси с нормалним животом младих, а што говори о њиховом „модерном” васпитању и начинима опхођења према другима.

Све што се догодило указује на добро припремљен сценарио како да се овај младић претуче. Вршњак који је Немању Јанковића позвао мобилним телефоном је из истог села одакле је и он, из Балајнца између Ниша и Мерошине. Често заједно долазе аутобусом у Ниш у школу, али нису блиски. Ретко су, објаснио је Немања, и разговарали. А тај момак телефоном му је рекао да жели да га види А. Н., којег је Немања знао само из виђења, из сусрета у школском дворишту, јер жели да га пита нешто у вези са школом.

Кад је Немања Јанковић изашао из школске зграде, пред њим се појавио младић с капуљачом навученом преко лица и наочарима, са шипком у рукама. И одмах је насрнуо на њега. Кренуо је да га удари у главу, али се Немања заштитио и рукама одбранио од тежег страдања.

Али није добро прошао – обе руке сломљене су му металном шипком. Немоћан, пао је на колена. Тада се појавио и онај момак, вршњак из села који га је телефоном позвао и који је с неколико метара удаљености од места на којем је Немања нападнут повикао: „Доста му је, опаметиће се!”

Потом су и тај младић и нападач побегли.

Место напада: степениште Техничке школе „12. фебруар” у Нишу (Фото Т. Тодоровић)

Немања је успео да се повуче уназад и уђе у ходник школе, где се онесвестио од болова. Позвана је хитна помоћ, која га је превезла у нишки Клинички центар, где је збринут на Ортопедско-трауматолошкој клиници.

У обе школе кажу да је овај напад скоро сигурно планиран и да је ученик Машинско-техничке школе који је телефоном позвао Немању био наручилац напада. Док за Немању професори у његовој школи кажу да је и добар ђак и момак за пример, за нападача А. Н. сви истичу да је понављао трећи разред, да расте без родитеља и живи са сестром и братом, и да се нешто овако од њега и очекивало.

Ипак, нико се није надао да би А. Н. за некога „трећег” обављао прљави посао. А он је то учинио.

А. Н. је најпре саслушан у полицији и пуштен да се у даљем поступку брани са слободе, због сумње да је извршио кривично дело насилничког понашања. Ипак, ухапшен је два дана касније, после великог притиска јавности и осуде његовог поступка.

О Немањи Јанковићу, трећем осамнаестогодишњаку из овог случаја вршњачког насиља, који је, како се свуда јавно говори, био наручилац „посла”, односно напада и наношења тешких телесних повреда, међутим, данима се ћути.

Зашто?