ЕУ очекује да постепено уводите санкције Русији

– Ми разумемо традиционалну везу и чврсте односе Србије са Русијом, али исто тако очекујемо и потпуну посвећеност када је у питању пут ка ЕУ. То ми је и током разговора потврдио и цео српски политички врх –каже Тања Фајон, потпредседница Клуба посланика Напредног савеза социјалиста и демократа у Европском парламенту, члан делегације европских парламентараца која је управо посетила Београд. Она додаје да не сумња да су они који предводе Србију „свесни потребе да се спољна политика ЕУ, укључујући и санкције Русији, постепено примени и у Србији, то јест да се спољна политика Србије хармонизује са спољном политиком ЕУ”.

Одговарајући на нашу молбу да у светлу чињенице да је ЕП у Резолуцији о напретку позвао Србију да појача напоре за усаглашавање своје спољне политике са спољном политиком ЕУ, укључујући Русију, прокоментарише недавну изјаву америчког амбасадора Мајкла Кирбија да су постојали разговори о томе да Србија уведе санкције Русији, али да то не значи да тако нешто мора да се уради, Тања Фајон, у интервјуу за „Политику”, наводи и да су досад више пута причали о потреби да се спољна политика Србије усклади са спољном политиком ЕУ јер је то правило које важи за све државе кандидате за чланство, то јест све државе које желе да се придруже европској породици.

– Наравно, ако се вратим на изјаву амбасадора Кирбија, свака држава одлучује о својим циљевима и о правцу своје спољне политике, али понављам, ако је циљ ЕУ, онда се очекују и прилагођавања на свим законодавним подручјима и усвајање акија (европског правног поретка – прим. аут.) – наглашава Фајонова, која иначе у ЕП долази из Словеније.

ЕП је у Резолуцији о напретку Србије позвала на што брже отварање првих поглавља. Када би се прва поглавља могла отворити?

После усвајања Резолуције о напретку Србије прошле недеље, и иначе у протеклом периоду, моја главна порука када је у питању европски пут Србије јесте да је важно да се преговори што пре започну. Важно је, дакле, да тај процес отпочне, а поготово ми се важним чини отварање поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа, правне државе, основних људских права, правде, слободе и безбедности. Увек је тешко спекулисати о датумима, али ја бих волела да видим да се прва поглавља отворе најкасније до краја ове године.

Како сте ви гласали поводом амандмана неких хрватских посланика да се Србија спречи у процесуирању оптужених за ратне злочине почињене на територији Хрватске? Молим вас и да свој став образложите.

Ја сам била против тог амандмана и јасно сам изражавала свој став да се не слажем да је то део Резолуције о напретку Србије. То је ствар односа између Србије и Хрватске, ствар прошлости ове две земље, као и ствар о којој, по мом мишљењу, треба да расправљају правни стручњаци. Мислим да Европски парламент не сме да буде полигон за решавање оваквих ствари.

Да ли додатне миграције Албанаца с Косова представљају додатни притисак на Србију да призна независно Косово?

Сматрам да су односи између Србије и Косова део дијалога о нормализацији и веома ми је драго што је тај процес поново почео после дугог застоја. Оно што могу да потврдим то је да је дијалог између Београда и Приштине од суштинског значаја не само за напредак Србије према Европској унији већ и за боље односе у целој регији. У том смислу Србија носи велику одговорност као битан фактор на Балкану.

Исто тако, активно се залажем за што брже увођење безвизног режима и за држављане Косова, који су још једини у регији остављени са визном обавезом. То би поред слободе путовања за држављане Косова значило и мање трговине људима, трговине лажним документима и осталих илегалних радњи.