САД ће ускоро видети руске подморнице

Борис Базљевски, бивши амбасадор Украјине у Ирској, дипломатски представник у САД и водећи експерт Центра за руске студије у Кијеву, сматра да тренутно нико не зна како ће се разрешити украјинска криза. „Нико не зна јер нико нема појма шта се дешава у глави руског председника Путина”, рекао је Базљевски у интервјуу „Политици” у петак, после конференције посвећене украјинској кризи, коју су организовали Фондација „Фридрих Еберт” и Исак фонд.

„Мислим да ће криза веома дуго трајати. Пред нама је дугачак процес који ће подразумевати реформе, али сам ја прилично оптимистичан да ће, кад реформе узму маха, резултат бити позитиван за Украјину. Кад сам био у Вашингтону као дипломатски представник Украјине, почетком деведесетих година 20. века, познати амерички политичар и геостратег Збигњев Бжежински ме је питао: ’Да ли су Украјинци спреми да гладују за независност?’ Тада нисам био сигуран, али данас сам сасвим сигуран да смо спремни да гладујемо за своју независност.

Зар не мислите да, осим Путинове, има још глава које одлучују о украјинској кризи?

Мислим да нико не може да утиче на руског председника. Чак је и немачка канцеларка Ангела Меркел рекла да он живи у веома чудном окружењу и да она не може сваки пут ни да претпостави шта се догађа тамо, с друге стране.

Али има људи коју управљају том кризом и у САД и у ЕУ...

У суштини, криза коју имамо у Украјини није само конфликт између Русије и Украјине, него је реч о сукобу цивилизација. Демократија против аутократије или диктатуре. Путин се веома плаши демократских процеса који се могу десити у Русији.

Сада имамо нове процесе у Мађарској, Грчкој, Шпанији. Прве две земље се све више окрећу Русији као савезнику, да ли бисте онда и те процесе назвали аутократским?

То су природни процеси који унапређују демократију у ЕУ. Али, ако поставимо питање како Путин може бити заустављен, одговор је: једино уколико схвати да је цена коју ће Русија платити због његовог понашања у међународним односима превисока. У том смислу наше оружје требало би да буде јединство наших пријатеља у борби против те агресије. Украјина би требало да пружи сву подршку својим међународним пријатељима да изврше неопходан притисак да та цена буде што виша. Јер ако се сетимо тридесетих година прошлог века, Хитлера и нацизма, они су се догодили јер није постојало јединство у Европи и избио је Други светски рат. Не смемо дозволити да се догоди нови Перл Харбур да бисмо схватили каква се опасност надвила над Европом.

Која би била та превисока цена за Русију?

Много више притиска на пољу економије, политике и на војном пољу. Наши пријатељи дају све од себе на пољу економије, разумем да и они плаћају цех због тога. Али, требало би да се сетимо прошлости и не дозволимо да Хитлеров сценарио буде икада више поновљен на европској територији.

Да ли су Украјинци спремни да поднесу тако велику жртву да би се Путину испоставио толики цех?

Морамо издржати одређени временски период јер је немогуће изградити европску, просперитетну, демократску Украјину а да не прођемо кроз тешкоће. Иронично бих рекао да нам много помаже Путин са својим потезима у источној Украјини. Он гура Украјинце према ЕУ, и оне који говоре украјински, али и оне који говоре руски, гура их ка унификацији и консолидацији и, заправо, целу Украјину гура ка ЕУ и НАТО.

Зар ви не видите и притиске САД с друге стране?

Да, постоје притисци америчке политике, Конгреса, самог америчког председника и администрације. Али то је неопходно. Сматрамо да би тај притисак у наредном периоду требало да буде што је могуће јачи, јер је Америка, по мом уверењу, један од бастиона демократије у свету. С друге стране, у Русији имамо аутократски режим који не преза ни од чега, тако да би требало разумети да кризу треба ограничити и зауставити што пре, јер ће се руски ратни авиони појављивати свуда по свету, чак и тамо где нам је незамисливо. Понашање Кремља није ограничено моралним, етичким или било којом врстом других стандарда.

И даље су остале неразјашњене многе ствари у вези с Украјином, попут снајперске пуцњаве у којој су страдали демонстранти.

Директор украјинског сектора безбедности саопштио је да постоје документи који доказују да руски припадници обавештајне службе стоје иза отварања снајперске ватре.

И ви верујете изјави тог званичника?

Да, верујем. Непосредно пре свега тога у Кијеву је боравио представник руског председника и, по неким информацијама, он је био један од оних који су планирали целу ту операцију на Мајдану.

Украјински председник Виктор Јанукович је 21. фебруара 2014, уз посредовање Француске, Немачке и Пољске, потписао споразум с опозицијом да се одрже превремени председнички избори. Коме су онда били потребни даљи сукоби?

Колико се сећам, кад је почела пуцњава на Мајдану, из Москве су поручивали Јануковичу да би требало да буде одлучнији, да чвршће реагује и не попушта. Морате разумети да потпис Јануковича, који је касније побегао у Русију, није био у складу с руским сценаријом. Руси нису потписали тај споразум, него је тај меморандум постигнут захваљујући притиску ЕУ и САД.

Пуч је оживео традицију Степана Бандере, који је сарађивао с нацистима, тако да је украјинска криза добила обрисе борбе нацизма и комунизма.

То је пропаганда која стиже из Москве. У то су се уклапале вести да се спаљују синагоге, да се спроводи антисемитска политика. То ме наводи да повучем паралелу с оним што се десило у Југославији. Сећам се како су совјетски медији педесетих година прошлог века писали за Јосипа Броза Тита да је кољач и фашиста.

О Бандери као сараднику нациста говоре историјске чињенице.

То је све пропаганда, рекао сам вам. Видите, и сам сам био присутан неколико дана међу хиљадама људи који су дан и ноћ стајали на улицама. Ту су били Украјинци, Руси, Јевреји, прва жртва је била јерменска. Сви су они били сити Јануковичеве коруптивне олигархије, банди које су експлоатисале и пљачкале украјински народ.

Верујете ли у немачко-француску мировну иницијативу?

За сада верујем, боље ишта него ништа.

Шта би било боље?

Било би боље Путина натерати да се повуче с украјинске територије и да се поново успостави украјинско-руска граница на дужини од 500 километара, кроз коју тренутно пролази оружје. Мислим да време иде у прилог онима који су за демократију, Украјинцима. Добар мир је много бољи него лош рат.

Сматрате ли да би САД требало отворено да се умешају и да више не делују на посредан начин?

Не мислим да би САД требало директно да се умешају, али мислим да ће ускоро видети руске подморнице у близини својих обала.

Да ли вам је довољна садашња помоћ САД?

САД подржавају Украјину, тренирају Украјинце, а политичка помоћ је значајна помоћ.

Плашите ли се да ће Украјина бити искоришћена у хладном рату између САД и Русије?

Украјину нико не користи, ми се сами боримо за себе.

-------------------------------------------

Русија не би смела да користи вето а ко је агресор

На конференцији у Београду изнели сте тезу да би требало изменити правила у међународним организацијама, нарочито у Савету безбедности Уједињених нација, у смислу ограничавања права на вето.

У тренутној ситуацији суочени смо с проблемом да не можемо да разрешимо проблем у Савету безбедности зато што земља која је агресор има право вета. Тако да мислим да би требало да се промени правило, да земља која има право вета, у случају да је агресор, не би имала право да га користи.

Под условом да се сви сложе да је Русија агресор, да ли је могуће променити то правило?

Наравно да је могуће, систем би требало да се промени како би међународна заједница била безбеднија. Систем УН створен је на Јалти и тада је свет био биполаран, а сада се много променио, појавиле су се нове државе. Имамо много нових афричких, азијских и земаља на другим континентима. Пошто сам експерт за међународно право, морам да подсетим да се после распада СССР-а појавило 15 сукцесора. Уопште није у складу с међународним правом то што је Русија, без икакве расправе, задржала право сталне чланице. Сматрам да би неке државе у Јужној Америци, Азији, зашто не и Африци, требало да буду сталне чланице СБ. Повеља УН писана је у постратном периоду, када су Немачка и Јапан сматрани агресорима, а данашњи свет изгледа много другачије.

Слажете ли се онда да је у случају отцепљења Косова од Србије прекршено међународно право ако је оно погажено у случају Украјине?

Не постоји ништа заједничко с Украјином, Косовом или Босном и Херцеговином. Не постоје никакве националне нити религијске паралеле.

Такође сматрате да би НАТО требало да се усмери на колективну одбрану.

То је једини инструмент који може да спречи трећи светски рат. Зато што УН у овом, али не само у овом случају, није у стању да реши ситуацију, ОЕБС је настао као пропагандно средство и веома је слаба организација.

Шта би конкретно требало да уради НАТО?

Питајте НАТО.