Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби на зачељу листе по осећају среће

Срби на зачељу листе по осећају среће
Нижи ниво среће не значи да су људи негативни (Фото huffpost.com)

Србија је у „Галуповом” мерењу индекса позитивног искуства за 2014. годину, којим су обухваћене 143 земље, заузела 139. место, а лошије пласирани су само Тунис и Судан. Први пут у деценијској традицији ових истраживања, међу првих десет земаља чији становници имају највише позитивних емоција нашле су се латиноамеричке државе од којих је Парагвај на првом месту, са индексом 89 од 100.

Резултати су добијени на основу непосредног или телефонског разговора са по 1.000 испитаника, старијих од 15 година, из сваке земље. Анкетирани су одговарали на питања да ли су се дан раније осећали одморно, поштовано, задовољно, да ли су се смејали, научили или урадили нешто занимљиво.

Просечан индекс на светском нивоу је 71, а у Србији 54, колико имају и Турска и Бангладеш. Према тумачењу „Галупа”, тај нижи ниво среће, односно позитивних осећања, не значи да су људи негативни. Као пример наводе бивше државе СССР-а, које су и међу земљама са најмање позитивним и међу онима са најмање негативним емоцијама, јер ови народи изражавају мање осећања уопште.

Извештај показује да су чак и људи из ратом захваћених земаља показали осећај среће, што говори да је људски дух тешко уништив, наводи „Галуп”.

Регион са најнижим индексом позитивних осећања (59) чине блискоисточне и северноафричке државе, са индексом знатно нижим од просечног (са изузетком Саудијске Арабије).

Бруто домаћи производ (БДП) овде није узет у обзир, јер истраживачи „Галупа” тврде, позивајући се на раније студије, да поседовање новца није увек повезано са осећајем среће. Као пример наводе Гватемалу, која је према висини БДП-а при дну листе светских држава, док је у овом истраживању другопласирана.

А. М.

----------------------------------

Листа земаља према индексу позитивних осећања

1. Парагвај                 89

2. Колумбија              84

2. Еквадор                  84

2. Гватемала              84

3. Хондурас                 82

...

139. Турска                  54

139. Србија                 54

139. Бангладеш         54

142. Тунис                    52

143. Судан                   47

----------------------------------

Становници Србије највећи песимисти у региону

Срби су највећи песимисти у региону када је реч о стању у земљи и очекивањима у будућности, показали су прелиминарни резултати истраживања Савета за регионалну сарадњу. Генерални секретар савета Горан Свилановић рекао је да је један од најтужнијих података то што грађани Србије не виде везу између школе коју су завршили и посла који раде.

„Мање од 14 одсто сматра да је образовање важно за успех у животу, што је најниже у региону. Ово отвара тему да су наши грађани изгубили поверење у то да школа коју су завршили има везе са њиховим успехом у животу”, рекао је Свилановић на конференцији „Југоисточна Европа 2020” и оценио да други у региону још верују у образовање пре него у партијске књижице, везе и везице.

„Отуда бих хтео да подржим оне у влади који се залажу за дуално образовање”, истакао је Свилановић.

Према његовим речима, истраживање које је спроведено на 7.000 грађана у региону и 1.400 привредника показује и да су бизнисмени мало већи оптимисти, што је, како је навео, охрабрујуће, јер они који су директно укључени у све процесе ипак имају мало већа очекивања од тога шта доноси будућност. Свима у региону су највећи проблеми незапосленост и тешка економска ситуација.

„Када су у питању ставови према придруживању ЕУ, у Србији смо добили најнижи ниво подршке, мање од половине. Верујем да то одражава један тренутак”, рекао је Свилановић и прецизирао да је истраживање рађено у новембру и децембру, као и да ће бити спроведено поново како би се видело да ли се тај тренд мења.

Он је најавио да ће комплетно истраживање, на 150 страна, бити представљено 6. маја у Бриселу чему ће присуствовати и комесар ЕУ за суседску политику Јоханес Хан и званичници из региона.

Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.