Отвара се теолошка школа у Истанбулу

Специјално за „Политику“
Истанбул, 8. фебруара– Васељенска патријаршија ће, после три деценије, поново добити теолошки факултет на тлу Турске, што ће рећи некадашње Византије. То је – како сазнају локални новинари – први засад видљиви резултат недавне „историјске посете” Костаса Караманлиса Анкари. Статус Васељенске патријаршије и отварање школе на острву Халки (Хејбели ади, како га називају Турци) у Мраморном мору били су у центру пажње прошлонедељних разговора госта из Атине и домаћина премијера Тајипа Ердогана.

У Министарству спољних послова нису потврдили открића новинара да је иза затворених врата већ постигнут договор, али су дипломатски увијено наговестили да се на том плану коначно нешто дешава. „Савет за високо образовање и Министарство образовања истражују услове за отварање теолошког семинара”, потврдио је портпарол МИП-а у Анкари. Штампа, међутим, тврди да је један документ о томе већ у оптицају и да се, пре него што се обелодани, разматра на „важним местима”.

„Анкара је обавезна да отвори теолошку школу на Халкију. То за њу може да буде виза за улазак у ЕУ”, упозорио је Караманлис током разговора у Анкари.

Премијер Ердоган је узвратио да ће то питање размотрити, али без улажења у појединости. На теолошки факултет је стављен катанац на основу закона о приватним школама који је усвојен давне 1971. године.

Премијер Караманлис је о том питању разговарао и са васељенским патријархом Вартоломејом Првим који је изнова затражио од турских власти да ставе ван снаге тај закон који је озбиљно угрозио опстанак Патријаршије.

„Активирање те школе није луксуз, то је наша потреба. У питању је опстанак православне заједнице у Турској... Затварање теолошког семинара значи затварање и Патријаршије. Како она може да постоји без свештеника”, изјавио је православни великодостојник, који иначе снажно подржава улазак Турске у ЕУ.

Спор и око статуса самог Вартоломеја Првог – вештачки натурене дилеме да ли је грчки или екуменски (универзални) патријарх – такође се нашао на дневном реду. Надлежни суд у Анкари је недавно оценио да „не постоје законске основе да се патријарх у Истанбулу представља као екуменски”. Он је за Турке био и остао само духовни поглавар малобројних православаца у Истанбулу, или како се то овде каже „Фенер грчки патријарх”, при чему се прва реч односи на назив дела Истанбула у ком се налази Патријаршија. У Турској зазиру од међународних активности Вартоломеја. Они тврдокорнији га оптужују да жели да створи нову државу у држави, односно „Ватикан у Истанбулу”, и предлажу влади да га протера у Грчку.

Такав став наишао је на чуђење у целом свету – Бриселу, Атини и Вашингтону пре свих – поготово зато што је стигао из земље која наводно прихвата европске стандарде, која жели да постане чланица ЕУ.

„Титула екуменског патријарха је унутрашње питање грчке православне заједнице”, први пут је сада признао премијер Ердоган. То наговештава спремност Анкаре да коначно скине с дневног реда спорове у везиса Васељенском патријаршијом, који дуго оптерећују и односе две земље. Поготово зато што с тим проблемима у дипломатској торби Турска неће наићи на разумевање у Бриселу.