Плаве очи балканске

„Велики генетички прасак” који је условио појаву свих плавооких особа на планети догодио се на северозападној обали Црног мора или у региону Балкана, тврде дански научници са Универзитета у Копенхагену, у својој најновијој студији која је управо објављена у часопису „Хјуман џенетикс”.

Наука о генима је одавно утврдила чињеницу да плавооки људи представљају релативно новију појаву на историјској позорници човечанства. До пре шест до десет хиљада година сви становници „трећег камена од сунца” били су смеђооки, а онда се десила величанствена генетичка мутација која је човечанству подарила очи боје сафира. Постулате еволуционе генетике, због којих смо веровали да су плаве очи у Европу стигле са викинзима, студија данских научника обрће за 180 степени – очи боје лаванде су најбољи генетички „извозни производ” Балкана, тврде истраживачи из Копенхагена.

Статистика сведочи да највећи проценат плавооких људи на свету (чак 99 одсто њих) живи у Естонији, а потом на Исланду (који насељава 90 одсто плавооких), Скандинавији и источноевропским земљама – плаве очи су национално визуелно обележје Пољака, Чешка, Словака, Украјинаца...

Иако ова географска занимљивост даје велику инјекцију националном поносу, др Биљана Стојковић, са катедре за генетику и еволуцију Биолошког факултета у Београду, врло опрезно коментарише податке који су изнесени у студији данских научника и објашњава да је за њен пуни научни легитимитет неопходно да у њу буде укључен већи број особа из свих региона света, како би се разумела комплетна генетичка варијабилност за боју очију.

„У студији научника са Универзитета у Копенгахену укључен је велики број људи из Данске и – свега пет особа из осталих региона света, што баца сумњу на тврдњу да су сви плавооки људи на свету чланови исте генетичке породице. Постоји, наиме, велика генетичка вероватноћа да сви плавооки људи у Данској потичу од једног плавооког претка Данца, али је веома дискутабилна теза да сви људи на свету вуку порекло од једног плавооког претка. Поједностављено речено, две особе могу имати једну заједничку особину (плаво око), али она не мора да потиче из исте генетичке мутације. Важно је разумети да боја очију није одређена једним геном – више гена у међусобном садејству дају одређену боју ока. Ген OCA₂ који су анализирали дански истраживачи јесте најбитнији за боју ока, али то није једини ген који оку даје боју”, објашњава наша саговорница.

Др Биљана Стојковић подсећа да је анализирани ген за плаве очи рецесиван ген и изводи занимљиву генетичку рачуницу која барата са процентима вероватноће.

Одговор на питање – коју боју очију ће дете имати је једноставан само у случају плавооких родитеља. Два плавоока родитеља човечанству морају да оставе плавооког наследника, али два смеђоока родитеља могу да добију дете са очима боје мора, јер они могу бити носиоци рецесивних гена за плаве очи који нису дошли до изражаја од доминантних гена за смеђе очи.

„Сви ми наслеђујемо по две варијанте истог гена – ако мама има плаве, а тата смеђе очи, боја очију детета зависиће од тога да ли тај смеђооки отац у свом генотипу има рецесиван ген за плаво око. У конкретном случају, шанса да ће они добити плавооког потомка износи 50 одсто. Ако су оба родитеља смеђоока и ако они у свом генотипу имају рецесиван ген за плаво око, имају око 25 одсто шансе да добију плавооко дете. Другим речима, ако смо од маме наследили доминантан ген који је активан у синтези меланина и који даје смеђе очи, а од тате рецесиван ген, мамин ген је доминантнији и ми ћемо имати смеђе очи. Плаве очи можемо имати само ако мама у свом генотипу има ген за плаве очи”, објашњава наша саговорница. 

Др Биљана Стојковић додаје да у неким регионима света боја очију може имати и заштитну функцију – ако особа живи у Африци, изузетно је важно да боја очију и коже буде тамнија, јер нас меланин штити од УВ зрачења.

Иако не постоје егзактни подаци о броју плавооких становника планете, неке занимљиве статистике говоре да је смеђа најчешћа боја очију у општој популацији, а да је зелена најређа – тек свака дванаеста особа на планети има поглед боје смарагда. Браон очи представљају прави раритет у земљама које окружују Балтичко море, као што је то случај са Естонијом и Финском, а зелене очи се најчешће срећу у северној и источној Европи и Холандији. Сиве очи најчешће имају становници Финске и европског дела Русије, а највише плавооких живи у источној и северној Европи, нарочито у Финској, Шведској, Норвешкој, Данској, Немачкој и на Исланду. Чак 90 одсто становника Исланда има очи боје Атлантика, у поређењу са 20 одсто плавооких Шпанаца. Статистика говори да је сваки трећи бели становник Америке плавоок.

-----------------------------------------------------------

Зашто су бебе плавооке

Боја очију одређена је количином пигмента меланина који се налази у дужици ока. Уколико је концентрација меланина већа, очи ће изгледати смеђе или чак црно, а ако је меланина мање, очи ће бити плаве. Средње количине меланина даће сиве и зелене очи, а разлог због којег бебе имају плаве очи јесте тај што у тренутку рођења не започиње одмах продукција меланина у њиховој дужици. Када синтеза меланина почне, очи могу променити боју у зелену, смеђу...