Јеменски рат свих против сваког

Пре само пола године Барак Обама је Јемен прогласио земљом за пример – због наводно успешног рата против џихадиста – у којем Америка није ни морала да ангажује копнене трупе као у Авганистану и Ираку, већ је претњу сузбијала нападима дроновима, као и обучавањем и наоружавањем локалне армије. У истицању Јемена као узора за нови, победнички начин ратовања америчког председника није омело ни то што је претходних месеци Ал Каида са Арапског полуострва изводила нападе по тој земљи, упадала у градове, подметала бомбе и одсецала главе шиитима.

Ако не раније, Обами је пре недељу дана сигурно постало јасно да је нешто кренуло по злу јер је тада „Вашингтон пост” обелоданио да Пентагон не зна шта се десило са оружјем и војном опремом, вредним око 500 милиона долара, које је од 2007. године донирао војсци Јемена. Очигледно је добар део тог контингента послужио за снабдевање верских и племенских милиција у тој земљи, у којој су сукоби сад већ толико ван контроле и званичне владе и Запада да су за оружјем „нестали” и амерички војници – њих стотину, укључујући и командосе из Специјалних одреда које је Пентагон својевремено послао као испомоћ Јемену –евакуисани из безбедносних разлога.

Јеменска Ал Каида, коју Бела кућа већ годинама описује као најопаснији огранак радикалне сунитске групе, одговорна за многобројне терористичке нападе ван својих граница, укључујући можда и онај на париски часопис „Шарли ебдо”, само је један од највећих актера у хаосу који је ту државу, према оцени Уједињених нација, довео на руб „ирачко-либијско-сиријског сценарија”. Ка потпуном грађанском рату Јемен је повела офанзива шиитске Хути милиције, чија је јесенашња офанзива на трупе лојалне председнику Абд Рабуу Мансур Хадију ових дана ескалирала.

У игри је и бивши председник Али Абдулах Салех, који се сумњичи за покушај да се врати на власт, и то преко чудне, потајне коалиције са снагама Хутија који су помогли његово свргавање са власти 2011. године. Ту су и локална племена, која никоме не полажу рачуне а нека од њих желе и обнављање независности Јужног Јемена угушене након грађанског рата пре четврт века. И Исламска држава, противник и Ал Каиде и Хутија, постаје све активнија. Страхује се и од директнијег уплитања регионалних сила, Саудијске Арабије и Ирана, за које се верује да већ помажу своје фаворите у Јемену – сунитске племенске трупе, односно шиитске Хутије.

Јемен, насупрот многим државама у региону, има традицију мирног суживота сунита са мањинским шиитима, који се по веровањима и обредној пракси овде много мање разликују од већинске верске групе него другде на Блиском истоку. Те ситне неподударности су, међутим, биле додатни покретач за племенске размирице, у земљи где званичне власти никада нису потпуно овладале целокупном територијом. Хути милиција, која представља од 20 до 30 одсто становништва Јемена, из својих крајева на северу први пут је устала против централне владе 2003, али је поражена шест година касније, захваљујући и ваздушним ударима које је против њих спровела Саудијска Арабија. Три године касније избија „арапско пролеће”, чије присталице у Јемену тадашњи председник Салех жустро сузбија, губећи тиме и подршку Америке, која је тада први пут повукла своје саветнике и обуставила сваку помоћ режиму.

Уместо Салеха, који је комбинацијом унутрашњег и спољног притиска натеран да одступи, на власт долази Хади, али ни он, како га оптужују, не предузима много против устаљене корупције. После неуспелих преговора са Хадијем о будућем устројству Јемена и општих протеста због економске ситуације, Хутији се поново дижу у септембру прошле године и освајају главни град Сану. Хади абдицира, али, након што је побегао из кућног притвора, повлачи оставку и настоји да поврати власт из Адена, града на југу, где су сконцентрисане и војне трупе које су и даље уз њега – већина јединица је пришла Хутијима или је под утицајем бившег председника Салеха.

Прошле недеље Хутији су освојили град Таез, на путу од Сане до Адена, у који су се накратко такође пробили пре него што су приморани на повлачење. Истовремено, Хадијеве снаге су једва избациле Ал Каиду из града Хуте, који је свега 30 километара од његовог седишта у Адену. Исламска држава делује и иза линија фронта – Хутије је напала директно у њиховом новом упоришту Сани, подметањем бомбе у џамију, где је настрадало око 140 шиита. Борбе између Хутија и сунитских племенских милиција воде се и на северу земље.

За сада шиитске трупе ипак држе већину земље. Али, према процени УН посредника за Јемен Џамала Беномара, чију изјаву преноси Ројтерс, нити Хутији имају снаге да преузму контролу над читавом државом, нити их у томе може претећи председник Хади. Уместо обједињавања власти, вероватније је да Јемен настави да се комада, јер сецесионистички покрет Хирак с југа земље дигао је главу, а провинција Мариб, која има традицију независности и своју самосвојност подупире и легендом о томе да је била дом библијске краљице од Сабе, прогласила је аутономију.

Стога је тешко да ће се рат ускоро окончати, а готово 16 милиона људи, то јест око 60 одсто становништва Јемена, већ је у изузетно лошем положају. Кад ће им стићи хуманитарна помоћ, још се не зна, али им оружја сигурно неће мањкати. Јер, и пре него што се изгубио траг контингенту из Пентагона од 500 милиона долара, Јемен је био земља која има највише власника оружја након Америке.