Долари управљају бакром и Бором

Рударско-топионичарски басен „Бор” – од пре два дана има новог власника, аустријску компанију „Атек”. После потписивања купопродајног уговора компанија у власништву бизнисмена Мирка Ковача има законски рок од 25 радних дана да исплати цену од 466,6 милиона долара. У пакету његових обавеза су и инвестиције од 230 милиона долара, што ову трансакцију чини једном од највећих у овдашњој приватизацији.

За разлику од неких других купопродаја РТБ је продаван и продат у америчкој валути, и на првом и на другом тендеру. Разлог за дефинисање цене у доларима у јавном позиву на оба тендера је што се цена бакра на светском тржишту исказује на тај начин. То је била препорука и приватизационог саветника фирме „Дилојт”.

И висина отпремнина коју нови власник нуди запосленима исказана је у доларима и у директној је вези с кретањем цене бакра на светској берзи. Наиме, они радници РТБ-а који прве три године после приватизације буду проглашени технолошким вишком, добиће отпремнине у зависности од просечне цене бакра на Лондонској берзи метала. Отпремнине од 500 евра, према предлогу „Атека”, биће подељене уколико годину дана уназад од раскида радног односа цена бакра на берзи буде изнад 8.000 долара. Уколико цена бакра буде између 6.000 и 7.999 долара, радници РТБ-а добиће отпремнине од 400 евра, а ако буде нижа од 6.000 долара по тони, исплатиће се 200 евра по години радног стажа.

Иначе, у овдашњој приватизацији није била реткост да се купопродајна цена искаже у америчкој валути. Тако је у случају „Беопетрола” цена била 115 милиона долара, код продаје „Путника” пет милиона долара, а приватизациони саветник „Мерил Линч” је, на пример, проценио да 50 одсто вредности НИС-а вреди 582 милиона долара. И овде је, вероватно, пресудно то што се нафта на светској берзи обрачунава у доларима. Иначе, стручњаци за приватизацију кажу да нема сметњи да, уколико је цена изражена у једној валути, буде исплаћена у другој, конвертибилној, наравно, у одговарајућем износу.

С обзиром на тренутни однос евра и долара по коме је америчка валута слабија у односу на европску до 40 одсто трансакција обављена у еврима омогућава да се искаже већа сума у доларима. Тако је, на пример, Млађан Динкић изјављивао да је продаја РК „Београд” за 360 милиона евра заправо тешка готово пола милијарде долара. У случају РТБ- а тешко да би се појавила таква изјава.

Иначе, бечки дневник „Пресе” извештава да је аустријски индустријалац Мирко Ковач успео да добије нови „мегапосао”, додајући да је он победио руског бизнисмена Олега Дерипаску у „покеру” за РТБ „Бор”. Лист преноси да је ова куповина по цени од 466 милиона долараједнаод до сада највећих пословних подухвата концерна „Атек”. Посао у Србији требало би даучврсти Ковачев положај на европском тржишту бакра, али, истовремено он садржи и огромне ризике. „И то не само зато што се РТБ мора санирати. Ковач, чији ’Атек’ са ’Брикслегом’ поседује већ једну ваљаоницу бакра, с доста новца је прошлог лета ушао у немачки ’Афинери’ и белгијски ’Кумерио’. У међувремену је са ’Афинеријем’ започео покер за власт”, подвлачи лист. „Пошто је Ковач поред уласка у ’Афинери’ и ’Кумерио’ прошле године имао и друга преузимања предузећа, аналитичари су у својим оценама стално указивали да ће откуп РТБ ’Бор’ знатно оптеретити структуру капитала ’Атека’”, додаје дневник. „Стопа задужености је у септембру била на 133 одсто, и порашће откупом РТБ-а на 200 процената”, сматра Харалд Вегхофер из банке Уникредит. Његов колега Патрик Харгревс из куће „Голдман Сакс” оцењује да се „Атек” „агресивно задужио” и да веома нестабилна цена бакра представља велики ризик по овај концерн и курс њених акција, који од средине прошле године непрестано губи на вредности. Ковач је, на другој страни, стално говорио да је финансирање откупа РТБ-а обезбеђено, и да нема проблема ликвидности.По неким информацијама, он је пронашао финансијску конструкцију према којој ће обезбедити 50 одсто своте, а остатак ће осигурати преко кредита, између осталих и од Европске банке за развој. Одобрењем откупа РТБ-а све је извесније да ће се Ковач решити свог 25-процентног удела у „Кумерију”. На тај начин он ће добити 200 милиона евра, тврди „Пресе”. Тај пакет деоница он је купио с циљем да помрси планове „Афинерија” о преузимању белгијског конкурента и да у своју корист преокрене игру у европском гиганту бакра из Немачке. Међутим, додаје лист, недавно се све преокренуло у корист „Афинерија”, јер када је Ковач покушао да повећа свој удео са 13,7 на 30 одсто, савет деоничара је заказао ванредни састанак. Уколико се обистине гласине да руски „Норилск Никел” Владимира Потанина намерава да прогута „Афинери” Ковач би могао за своје деонице да добије око 50 милиона евра.„У том случају он не би реализовао своју стратегију, али би барем остварио добит”, кажу неименовани банкари.  

Јована Рабреновић

------------------------------------------------------

Да се не понови „Купром”

Бор – Борани су подељени у процени шта ће им значити потписивање уговора у Влади Србије о продаји овдашњег комбината бакра аустријској компанији „Атек”, чији је сувласник Мирко Ковач. Скептика има више него оптимиста и они посебно „зебу” што се и нови купац обавезао да ће улог од 466 милиона долара обезбедити у наредних 25 дана и то из банкарског кредита.

– Страхујемо да ће се и сада прича са „Купромом” поновити – рекао је у четвртак у Бору председник Синдиката металаца Звонко Живаљевић на протестном скупу више од 3.000 бивших радника и пензионера. Они су испред дирекције борске компаније негодовали што им је министар Динкић, заједно са пословодством РТБ-а, како они тврде, самовољно одузео право да добију по 200 евра надокнаде за годину стажа од продаје њиховог комбината.

Више од 5.000 бивших радника и пензионера потписало је петицију којом упозоравају владу да надокнаду у поменутом износу треба да добије 4.690 садашњих радника комбината, али и још 15.000 бивших радника и пензионера, „које Динкић не признаје”.

– Он би сада да нам удели само 25 милиона долара од продаје имовине, иако смо више пута категорично захтевали да радницима и пензионерима припадне најмање 200 милиона долара – каже Живаљевић. – Као да је то Динкићева дедовина, а не наша имовина стицана дуже од једног века. Ето вам, вели, 25 милиона па поделите, па колико вам „испадне” појединачно. Али, ми поручујемо да тако неће моћи и да се нећемо помирити са Динкићевом самовољом. Или ће нам захтеви бити испуњени, да сви добијемо по 200 евра, као минимум минимума, или протести неће престајати. Не желимо Динкићеву милостињу.

На вест да је потписан купопродајни уговор у Влади Србије, „Политици” се јавио и бивши дугогодишњи успешни директор борске компаније Божин Јовановић. Њему посебно смета изјава једног стручњака објављена у нашем листу.

Тог стручњака наводно је изненадило што је власник аустријске компаније пристао да повећа улог од 180 милиона долара, што је био услов у тендеру, на 230 милиона. Јовановић каже да се не слаже с таквим мишљењем, већ да му је близак став оних који сматрају да је битније колико ће купац уложити у инвестиције, дакле у развој и запошљавање у купљеном предузећу. Много битније него колико ће платити држави за имовину предузећа. Било би, вели, трагично уколико би нови газда, након што изброји паре држави, окренуо ћурак наопако. Могао би, на пример, да затвори све руднике у Бору и Мајданпеку и да у Бору топи само увозни концентрат и то онај најотровнији и најјефтинији. Газди би профит растао и не би се много узбуђивао што рудници у Бору и Мајданпеку не раде и што се Борани трују.
Стојан Тодоровић